Nova Evropa

традицију, као свуда у Далмацији. То је слава »Бокељске морнарице«, једног од најстаријих друштава на свету. Као срасла са брдом које је иза ње, црква Св. Трипуна чудно делује позадином, јер елеганција њене архитектуре као да не спада у тешку атмосферу кршева што се над њом окомито пењу: то су као два света приближена у необичном контрасту. Тек пар сати треба до високих, камених валова Црне Горе.

И збиља, Котор је био граница двеју цивилизација. Али данас типови нису строго одељени. Мако се романска култура осећа снажно у Боки, она се, рекли бисмо, није одразила овде тако потпуно као у Сплиту или Дубровнику. Свежи горштаци, спуштајући се вековима у низине бокељске, спајајући се са романским елементом, створили су посебан тип приморца, јаког, особита карактера у поредби с приморцима остале Далмације, али са мање развијеном фантазијом и, можда, духовно мање еластичног. Сиромаштво је тескобно на овоме крајњем делу Јадрана, и призор бледих, мученички исцрпених жена из околине и Црне Горе, које доносе на продају у вароши плодове својих поља или дрва, свијајући се под теретом, ходајући по пет-шест сати да зараде неколико динара, има трагичне озбиљности у свом древном сумору.

Котор, — то је град ванредно занимљив по својој осамљеној сликовитости; само, његова суморна затвореност не може дуго задржати путника. Пре Рата, то је био, поред Сплита, најживљи град на целом нашем приморју, јер Је, као тврђавски град, окупљао много војске. Данас, он је тих као каква старинска палата, у великој осами, иако има добре саобраћајне везе. Али, он је бизарна лепота коју погледамо задивљени и поздравимо с поштовањем, са жељом да се што пре ослободимо њене тамне, тешке сене.

Франо Алфиревић.

Katedrala Sv. Tripuna.

Kad je — wu Seobi Naroda — bio porušen Risan, posta Kotor, i osta do XVII vijeka, središtem ekonomske i kulturne snage Boke. Romansko žiteljstvo, umnoženo vjerojatno izbjeglicama, sačuvalo je staru kulturu; movi slovenski Huseljenici, koji postepemo zamjenjivahu starosjedioce, preuzeše baštinu i brižno je sačuvaše do maših vremena. Na klasičnom teremu Grada i na području gradskog teritorija mikoše tokom vremena brojni spomenici, Zub vremena, novi mnazori i nove potrebe mmogima zametoše trad; mnogi ipak ostadoše i sačuvaše Gradu obilježje. Najvažniji spomenik predstavlja katedrala Sv. Tripum a,

128