Nova Evropa

a ––——— _ — — [ .— II ._— пивари

vjed. Boka treba da ponovi svoju povjest; pritom ne mislimo na mramorne spomenike i bogate salone, jer to nije bitno; u tumačenju bokeljske prošlosti ne smijemo se ogradjivati prilikama, jer prilike same nisu stvorile ništa, one su tek dale pravac i formu nečemu što bi bilo izbilo van pa da su prilike bile i drugačije, samo ma drugi način: iza fe blještave vanjštine bokeljske prošlosti živio je, kao stvaralac ı pokrelač суеба, duh stare Boke, duh idealizma, alktiviteta, i vjerovanja u život, Eto, taj duh treba obnoviti, Роп Стастја Трапоше.

Прчањ.

Протеже се на поданку шумовитог Врмца у дужини од четири километра уз морску обалу насупрот Доброти, с којом је у прошлости дијелио једнаку судбину. Складни домови, саграђени са много укуса, на први поглед одавају раније благостање и културу становника, коју је запазио и Лоти (Рлетте [08) и многи други страни и домаћи путописци. Варошица се спомиње у которским исправама почевши од ХШ вијека, и то под овим именима: Регхапо, Ретсапа, Рагсапа, Рагајапа, Регсабпа.“) Касније се пише Парчањ (тал. Рагтабпо) и Перчањ. Вук Стефановић-Караџић каже у свом »Рјечнику« ово: »Прчањ, мјесто у Боци поред залива, према Доброти«, па наводи стих из народне пјесме: »Од Прчања до два Лукчевића« (ваљда »Луковића«).

У Средњем Вијеку, Прчањ се налазио нешто даље од обале, под брдом. Али изгледа да је још у најстарије доба постојало неко насеље и уз обалу, што свједоче остаци старинских црквица. У Средњем Вијеку је земљиште при мору припадало дијелом бенедиктинској опатији Св. Ђорђа (на оточићу пред Перастом), а дијелом которској властели, манастирима и црквама. Тада је Прчањ био мало село (године 1565 бројао је само 37 кућа са 200 становника), те је потпадао под јурисдикцију града Котора, као и остала села Которског Залива, којима је Котор управљао по градском статуту. Након изумрћа Немањића, и послије краља Твртка [ (1391), који је завладао Котором иза угарско-хрватског краља Љу-

") Константин Јиречек: „Пе Romanen in den Stadten Dalmatiens", 1, 59 За име мјеста у разним падежним облицима гласи: Ррсапј Ргсапја, Ррбапји; мушко лице из Прчања: Прчањанин. То треба нарочито истакнути с разлога што се од натраг кратког времена почело у нашој штампи сасма произвољно писати: Прчањ, Прчња, Прчњу, што није тачно, јер је у овом питању мјеродаван живи говор самих мјештана и уопће Бокеља.

142