Nova Evropa

девита Великог, Котор је живио скоро тридесет година у некој неодвисности. Али је брзо увидио да треба, ради своје већ тада разгранате трговине, јаче заштите, па је од страха пред турском најездом својевољно ступио под окриље Млетачке Републике, која га је под својом влашћу држала све до своје пропасти (1797). За цијело то вријеме и Прчањ је дијелио с Котором исту судбину.

Половицом ХМГ вијека, почели су мјештани да откупљују од которске господе земљиште, при мору, а почетком ХУП вијека да граде куће уз обалу. Већу ХМГвијеку почињу се Прчањани истицати у поморству. При крају вијека били су тако окретни и запажени морнари, да су њихове »фусте« на весла — по свједочанству провидура Ајтото Тлеројо (1593) — претјецале млетачке државне лађе. И они су припадали гласовитом удружењу помораца, познатом под именом »Бокељска Морнарица«, у којему су заузимали угледна мјеста. Да су Прчањани били од давнине одважни морепловци види сеи по томе, што су им Млечани већ године 1625 повјерили тешку службу, да на својим бродовима преносе државну пошту између Млетака и Цариграда. То је било скопчано са великим опасностима у оно доба, када је Јадранско и Средоземно Море било пуно турских гусарских лађа, с којима су често имали крвавих окршаја. Ту су повластицу одржали све до пада Републике уз признање млетачке државне власти, која их је обдарила бројним похвалним дипломама, које се чувају у опћинском архиву у Прчању (око 80).#)

Раздобље од ХУП па до конца ХУМШ вијека бесумње је најтеже али и најславније у историји Прчањана и Бокеља уопће, јер су се морали борити са Турцима на копну и мору у млетачкој служби. По предању се зна, да су Прчањани учествовали у поморској битци код Лепанта (1571), а истакли су се храброшћу и у Кандијском Рату (1645—1669), под Клобуком у Херцеговини (1691 и 1698), код Требиња (1691), у славној битци у атенској луци (Пиреју) на 19. априла 1756, између

") Прчањски су бродови преносили службену преписку сваки пут на позив власти уз становиту одштету у новцу и двопеку: за свако путовање од Млетака до Цариграда и натраг „патрун“ (заповједник) би примао зими 10, љети 8, — раније Ви 6 —, дуката, а сваки морнар по 8 односно 6, раније 6 и 4 —, дуката. На тим путовањима нијесу смјели крцати никакав терет ни трговину. Опћина је држала за ту службу опремљене двије „фрегадине“ или „филуке", а морнари су се узимали из редова прчањских помораца. Усељавања талијанских породица на Прчањ није никада било, осим спорадични случајеви досељења појединих занатлија, нарочито мајстораклесара, када се почела да гради нова жупска црква, иза којих није остајало породице које би надживјеле двије до три генерације, Насеља на Прчањ долазе, како у старије тако и у новије вријеме, искључиво из Котора (осо-

143