Nova Evropa

налази се један пасус који тврди, да је то светачко тијело најприје било намијењено Млецима, али да је чудесном интервенцијом елемената та намјера измијењена у прилог Котора. Могуће је, да су тој промјени допринијели млетачки немири; а могуће је и то, да је даљи пут обустављен због крстарења франачких бродова. У сваком случају, предаја тијела Св. Трипуна Которанима под оним околностима даје нам повода да оцијенимо значај и важност самог тог догађаја. Баш као што се, по старом грчком и римском праву, вршило поновно освећење једне земље, оскврњене падом у непријатељске руке, на тај начин да су врховне државне и духовне власти успостављале сакралне везе, тако и поклањање светачких моћи Св. Трипуна представља један сакралан чин, обнову или успостављање порушених политичких па досљедно — и сакралних веза Котора напрама Источном Царству. Овај древни церемонијал обнове који је, преузет из старе Грчке, постојао, у измијењеним вјерским облицима, под Отоманским Царством, попраћен је овом приликом подизањем Котора на ранг сједишта морнарице за Јадранско Море.

Ова околност јасно се распознаје и наглашује свакогодишњим церемонијалом свечаности Св. Трипуна. Цијела се градска власт предаје, кроз три дана прије и три дана послије Св. Трипуна, Которском Адмиралу. Ово обустављање градске власти не мора бити само симболично, него се ваљда и стварно извршило оном приликом. нетом је дошла византијска флота пред Котор, као да су све градске власти обустављене и предате у руке Византијском Адмиралу, а онда је извршено, од стране которског Бискупа, примање тијела Св. Трипуна; слиједили су процесија, банкет, и свечана игра пред Катедралом, па су онда градске власти повраћене свечано у свој дотадашњи положај. Которски Адмирал, који се бирао под Сињоријом доживотно, био је заповједником локалне флоте и момчади, и водио је пристанишну полицију у погледу цијелог Которског Залива, у свим крајевима који су били под Котором. Државне власти нису имале никакова посла с уређењем морске обале, која је била придржана дохвату аутономне власти; има неколико пресуда которског градског суда из којих се види, да је одлука о поморским предметима спадала под надлежност Котора, кад је год био у питању правни чин извршен на територији подложној дохвату Морнарице. И которске ратне лађе, које су ишле у рат за Млетачку Републику, носиле су заставу Св. Марка само по отворену мору; кад су долазиле у которске територијалне воде, скидао би »сопракомит« — барем у ХУМ! вијеку — заставу Св. Марка а подигао би на њезино мјесто бијелу заставу Светога Трипуна.

160