Nova Evropa

тија Змајевић давао поморцима зајмове (1692), разумије се прије него је започела славна му каријера у руској флоти Петра Великога.

Терцијарију ваља разликовати од других обичних зајмова, као кад Трипо Ив. Буровић из Пераста прима у Млецима (1735) од кавалира Зуана Бронзе четири златна цекина за путовање до Гданскога (Папзб), да тамо придигне опоручну оставштину свога покојнога стрица капетана Гргура Буровића; обвезује се, на име своје и свога брата Матија, засужњена у Тунису, а сад ослобођена, на отплату добити 6% на годину. Та добит, која се зове »cambio di salvo in Кегга«, била би дакле добит што се рачуна прама мјери трговачкога ризика, односно сигурности на копну. Овај израз »salvo in фетта« значи, да вјеровник не преузимље удио у ризику који, разумије се, има више изгледа на мору него на копну. Овакве се позајмице чине и за путовање кроз Гулаф (Јадран), за обалу арбанашку, за Далмацију, млетачку Истру, Синигаљу, и другамо; али и за много даље стране, тако за Лисабон. »Поморска добит« (сашћо тагИшто) разликује се од »сатћно di зајуо in terra«. Тако кап. Антун Грубас, на гласу поморац из Пераста, позајмљује у Млецима (1748) патруну Вицку Милиси (МшШ за) 50 дуката »а camibio таг по« за његово путовање у Лисабон до повратка у Млетке с лађом »Зап Ошверре«; Милиса се обвезује на добит 30%, — дакле се разабире, да је оваква поморска добит била много јача од оне на копну. У овом случају Грубас-Милиса нема говора о преузимању ризика од стране вјеровника, док »терцијарија« изричито претпоставља исплату уложене главнице са трећим дијелом добити и удио у ризику. То се сад помало губи. Има паче случајева, да вјеровник за прво путовање преузимље и ризик, али га за друго отказује, мада још не отказује позајмљени износ, него га још оставља на упорабу дужнику. У том случају, на позајмљену суму »тећи ће добит за копно«, бива 6%.

Мали се човјек »терцијаријом« лако и брзо подигао, да се осови на своје ноге и постане имућан, особито ако је још имао и свој брод. Зато је »терцијарија« много допринијела да у Перасту, а тако углавном и по осталим важнијим 60кељским мјестима, није било правих убогара. Путем »терцијарије« помогли су се с Пераштанима многи сиромашнији из Столива и са новске ривијере. Има ли се ово у виду, лако је схватити велико благостање бокељског приморца. Могле су дакле ницати и раскошне падаче са богатим намјештајем и величанствене цркве с умјетничким благом. Цркве су још и данас живи, а оронуле палаче. замрли свједоци те нег-

дашње величине. Павао Буторац.

176