Nova Evropa

бескрајне масе света долазиле да потврде своју нацијоналну егзистенцију и покажу Немцима шта значи за један захвалан народ једна света успомена.

У Праг сам био дошао болестан, са злокобним знацима туберкулозе која је почињала; али ме је Чешка потпуно излечила. Професор Здењек Зибрт организовао је баш тада са својим студентима путовање по историјским местима Чешке, па смо проф. Францев и ја добили позив да учествујемо у том путовању; и те две недеље остале су несамо једна од најлепших успомена мог живота него су постале и обртном тачком у обнови мога нарушеног здравља. Ту сам научио нешто сасвим ново. У Русији сам се био навикао да студенти не знају бити весели: увек су решавали светска питања, или су се узрујавали поводом политике; а када би се напијали, онда су или постајали дрски, или су били тужни. Па онда, спремни да све даду »народу«, они стварно нису никако били »демократи«, нити су умели да одржавају везе, или и чак да говоре са »народом«. Чешки студенти, напротив, нису имали никаквих на очи демократских претензија; али, дошавши у какву малу варошицу, они би још исто вече приредили какав весео бал, па би плесали и са собарицама, пиљарицама и сличним демократским елементом, што је мене онда донекле чудило, али што ми сад изгледа потпуно природно. Мене је усхићавала код ових студената њихова непосредна и неизвештачена веза са земљом: они су, изгледа, познавали сваки њен кутић, и — кад смо путовали чамцима — они су причали шта ћемо сада видети. Речју, ја сам провео две недеље у веома здравој атмосфери физички и морално, те кад сам се вратио кући био сам прво потпуно здрав, и друго обогатио сам се нарочитим додиром са земљом. Касније сам запазио, да саобраћај са Чесима чини уопште на моје земљаке исти утицај као и на мене; није било узалуд да су Чеси уживали тако поштовање код наших »неослависта«! Нама Русима, са нашом неизмерном сложеношћу, и са тешкоћама политичких и нацијоналних проблема, било је потребно да се подмладимо импресијама јаке и свеже расе, која није никако имала сумње у оно шта треба да се ради. Од онога времена, и Че= сима је пало у део — и пашће сигурно још више — да изгубе нешто од своје најивности: државна независност носи са собом проблеме за које не зна народ заузет само борбом за своју државну независност. Мислим да није више онако весела и живахна ни њихова омладина, као што је била године 1908...

Са најискренијим симпатијма према Чешкој, ја сам се вратио у Варшаву. Тамо ме је чекао тежак и сложен живот, који ме је толико окупирао да све до године 1908 нисам могао да идем поново у Чешку. Тек у лето 1908, кратко време

204