Nova Evropa

да се та велика земља претвори у слободну државу, са правично решеним нацијоналним питањима, што би је спасло било од револуције за време Рата. Али та племенита улога Крамаржа и другова, који су се трудили да просвете политичку свест наших словенофила-реакцијонара, не сме да буде заборављена. Сећам се да су тада, на Студентском Конгресу, млади слависти говорили с одушевљењем и о идеалима професора Масарика, али се не сећам да бих се с њиме тада био упознао.

С јесени године 1908 био сам приморан да неочекивано напустим Варшаву, пошто су моји добри односи са пољским друштвом постали неподношљиви оним чудним политичарима који су тада газдовали у Русији. Ја сам морао да се селим у Петроград, те сам тако дошао у сам центар »словенске политике«. Још те јесени (1908), и с пролећа 1909, у Петрограду је одржано неколико скупова словенских политичара и других активних радника, у којима сам и сам узео учешћа. Од стране Чеха, који су долазили у Русију (Крамаржа, Клофача, и других), настављена је систематска борба за стварање истинске, реалне, а несамо банкетне, везе с руским политичким круговима, и ова је веза добијала постепено такву снагу да су Чеси у руском јавном животу постајали све утицајнији. Све чешће су се састајали сваковрсни словенски конгреси; све чешће су Руси, и то несамо интелектуалци него и људи из народа, путовали у словенске земље, па се тако стварало оно расположење које је-напокон натерало све руско друштво да дигне свој глас, јула 1914 године, после аустријског ултиматума Србији. У томе послу припада веома угледна улога Крамаржу и његовим сарадницима. У зиму године 1908-9 дошао је у Петроград професор Масарик. Ја сам се с њиме упознао код професора Карјејева, и одмах сам му предложио да одржи у семинару женског Универзитета, где сам предавао, једно јавно предавање. Овај семинар имао је више стотина чланица, и Масарик је спремно пристао на мој предлог, и то да одржи предавање на руском језику. Његово име привукло је масу омладине тако да је вероватно пред скупом од близу 1000 људи руске омладине знаменити чешки научењак излагао своје назоре и погледе на нацијонална права мањина; то је била своје врсте проповед хуманости у политици. Изгледа да је и занимљиви предавач био задовољан својим сусретом са руском омладином, јер ми је — напуштајући Петроград послао једно веома топло поздравно писмо. Ускоро затим, ова руска омладина имала је прилику да обнови сусрет са Масариком: о летњим феријама године 1909 организовао

сам путовање по словенским земљама једне групе мојих слу-

206