Nova Evropa

трастима између нове духовности и малограђанског матери-

јализма покушали су да даду Лев Блатни, млади рано пре-

минули моравски песник, и Честмир Јержабек.

Експресијонизам је, наглашујући у литератури срце и хуманост, открио огромну душевну празнину онога друштва које је човечанство поделило на »сфере интереса« и изазвало светско клање. Нови социјални песници, који су прошли кроз школу експресијонизма, хоће да створе нов, лепши свет, те да услове за своју социјалну веру нађу у душевном и материјалном животу пролетера. Најачи представници чешкословачке социјалне поезије јесу: Јозеф Хора, и Јиржи Волкер. У својој лирици, Хора пева о осетљивом срцу пролетера у бучној вреви света, о срцу које чезне за радом и за љубављу као за одмором и за утехом. Млади, у 23-0] години преминули Ј. Волкер заорао је најдубљу бразду социјалне поезије. На једној страни народна песма и творац чешке баладе Ербен, а на другој француски унанимизам и немачки експресијонизам, учествовали су у стварању модерне пролетерске баладе Волкерове. Волкер је и као теоретичар пролетерске поезије бранио тенденцијозну, реалистичку, и конкретну уметност која је израз живота и потребе.

Чешкироман, који је још пре Рата био сведен углавном на импресијонизам и натуралистичку дескрипцију, с не што психолошких елемената рускога романа, после Рата добио је ново обележје. У чешком модерном роману осећа се више социјалне стварности, јачи интерес за моралне вредности и, рекао бих, више хуманизма и месијанства. Исто то вреди и за чешку драму, у којој превлађује идејна историјска игра или друштвена гротеска о моралном разврату и послератном лутању. Учитељи су Пирандело, Руси, и не мачки експресијонисти. Иван Олбрах т је створио тип модерног психолошког романа, који је својом архитектуром био пример многима. Најближе му стоји Марија Мајерова, која је у циклусу романа хтела да даде атмосферу рађања социјалне револуције, али су јој боље успеле стране где приказује огањ тела, природу, љубав и материнство, него оне у којима хоће да захвати у револуцијонарно врење маса. Мање епског разливања у ширину, али више уметничке сензибилности, имају ратни романи друге сјајне представнице савременог чешког романа, Божене Бенешове.

Пеихолошки и социјални роман, и пролетерска поезија, који су давали опширне и тешке анализе савременога човека и савременог друштва, или конструјисали визије будућности, изазвали су реакцију. У поезији се та реакција јавила као поновни повратак артизму, игри представа, звонких рима и лаких симбола, — т. зв. »поетизму«, чији је главни представник Витјеслав Незвал, лирски таленат дивне

224