Nova Evropa

ranjem; već u komediji »Iz života imsekata«, mw kojoj su dali alegorijsku satiru ljudskog egojizma, učinili su oni značajno otkriće, kako da se prilagode dramskoj tehnici revijalni elementi što ih domilaju potrebe posleratnog gledaoca: šaroliko menjanje efekata, kabaretsku lakoću i aktuelnost, uzbudjenje čula, velike komparze i ekscentrične scene, te kako da se one iskoriste u filozofske i moralističke svrhe,

Realistička drama menja se isto tako pod pritiskom nove životne atmosfere; prožimaju je narodne, socijalne, i verske ideje [Mahen »Mrtvo more«, Fišer »Časovnik sveta«, i t, d), u njoj se otkrivaju bolni ratni problemi (Mahen, »Nebo, pakao, raj«, i »Dezerter«; Kolman, »Kako nas je žigosala«, i t, d,), u nju prodiru odjeci junačke sibirske anabaze ı problem Ruske Revolucije (Kopta »Revolucija«, Hilbert »Kući«, Medek »Pukovnik буес«, Кирка »Ајатап Rinov«), uznemiruju je pitanja klasne borbe (Konrad »Siročad«, Šalda »Dete«) i problemi savremene erotike (Miksa »Mutan izvor« Konrad »Porodična зђуат«), Realizam ponekih ovih autora razlikuje se takoreći svojom vrstom od realizma predratnih Sodin4: nije više samo psihološki i dokumentaran, nego istovremeno elički i simvolički; ispod spoljašnje stvarnosti, osećaju se neprestano uznemirene duhovne struje, u materijalizam prodire ге јогпа toplina, a vrlo često etičke snaše ulaze pravo u dodšadjaj. Najznačajniji predstavnik ovih novih stremljenja je Jaroslav Hilbert, koji u svojoj trilogiji etičkih igara rešava problem savesti i boda, i Iz moralnog raspada vremena traži spas u уегski čvrstom zakonu dobra i zla. Od ratnih komada najveći uspeh doživeo je Medekov »Pukovnik Švec«, reportaža čiste i herojske linije, koja je umela prva da stvori mit od češke sibirske borbe za oslobodjenje. Za tradicijom starog češkog realizma Tila i Klicpere, i za mjihovim žanrovim figuricama, ide neposredno František Langer u svojim veselim igrama {»>Kamila kroz iglene uši« i »Obraćanje Ferdiša Pištore«), želeći da toplom živopisnošću i dobronamernom šalom prikaže na sceni silnoš čoveka savremenoS velegrada; puni uspeh doživela je пјебоуа »Periferija«, češka verzija Dostojevskos »Zločina i kazne«, de živa realnost ima ujedno i svoju čistu duhovnu perspektivu. Ova igra je ujedno interesantan pokušaj da se stvori dramatski film, dde kretanje radnje ı psihološko crtanje pre sveđa počiva na promišljenom redu i nizanju slika.

Da bi se upotpunila ova kratka slika češke dramske književnosti, potrebno je da se napomene, da su na njen razvoj uticali i razni umetnički pravci i struje evropski, koji su ponekad bili od znatnog uticaja na njen oblik. Bio je to pre sveša Pirandelo {Bartoš), Šternhajm (Krupička), i ekspresijonizam (Zavržel); Najmladja Seneracija još dosad nije stvorila nov tip pozorišta; izuzetak čini, do izvesne mere, Viteslav Nezval,

238