Nova Evropa

Аустриске власти и Сарајевски Атентат.

У »Новој Европи« од марта т. г. објављен је чланак Г. Дра. Вл. Кестерчанека о »Аутентичном стенографском записнику судбене расправе противу Г. Принципа и другова« у Сарајеву (1914), па је у уводу тога чланка речено, да ће ових дана бити објављене две књиге« на нашем језику о судбоносним догађајима пред Светски Рат. Једна од тих - књига, Бранка Чубриловића »Петар Кочић и његово доб а«, изашла је тада и добро је примљена од наше јавности. Друга, дуго очекивана »Плава књига« Дра. Вл. Ћоровића, иако рекламирана у београдској штампи (са сликом и интервју-ом писца), није ни до данас објављена. Можда ће се, напокон, ипак појавити, изазвана двадесетгодишњицом од Атентата, те разним манифестацијама и комеморацијама том приликом (пренос костију Влад. Гаћиновића у отаџбину, састанци бивших »велеиздајника« и намере да се подигне споменик Принципу и друговима, обновљене дискусије о учешћу појединаца у догађајима пред Рат, и т. д)

Кад је изишао горњи чланак Дра. Кестерчанека у »Новој Европи«, послао нам је наш стални сарадник Г. Др. Перо Слијепчевић, кога је писац чланка и лично апострофирао (у вези с оним што је о записнику Процеса написао Др. Ситон-Ватсон у своме »Сарајеву«), следећу белешку:

Није тачно да Ситон-Ватсон није био упућен на Dra. Цистлера. Ја сам Ватсону обратио нарочиту пажњу баш на ту одличну адресу. Да ли је Ватсон нашао РГга. Цистлера, ја се више, после толико година, не сећам, У оно време нисам знао да и Ог. Кестерчанек има стенографске забелешке са суђења Принципу и друговима. Примерак којим сам се ја служио, да објавим моменте где атентатори скидају сву одговорност са Србије (у београдским „Новостима"), и њихове југословенске погледе (у „Новој Европи") — обадвоје 1925, кад је то питање било акутно, — ставио ми је био љубазно на расположење Г. Ацо Пољанић, виши чиновник Земаљске Банке у Сарајеву. Вредело би одиста упоредити разне редакције записника са Процеса, те објавити тај материјал. Ево двадесетгодишњице Сарајевског Атентата, па ево прилике да се ода правда ономе јуначком држању на суду!...

На неколико дана иза тога послао нам је Г. Слијепчевић још и овај додатак уз предњу белешку:

Баш кад сам Вам послао белешку, дође један пријатељ из Париза да ми каже, ma je Myce (Albert Mousset) mwsmao записник Процеса против Принципа и другова на француском, у Паризу, уз један комен“ тарски предговор његов где се Принцип и другови сматрају обичним краљеубицама и агентима Црне Руке. Не чудимо се поступку бољшевичке петроградске купусаре од „Политеке", али нас мало непријатно дира кад

268