Nova Evropa

штампе — не треба тражити само у несавршености људске природе, у помањкању критерија и у неједнаком укусу. Филмски продуценти имају своје организације на свим континентима, У свим земљама и политичким, трговачким, и умјетничким средиштима, они стоје у пословним везама са многобројним камераманима и аматерима. Тонфилмски журнали су самосталне и, углавном, независне организације, изван дохвата бирократизма главне управе, неподређене дугим продукцијским плановима. Уз бројне способне стручне силе они имају властите, нарочито уређене аутомобиле за тонфилмска снимања, чак и авијоне. Па ипак, и поред савршене организације и материјалних могућности, поред техничког напретка и способних намјештеника, ни журнали највећих филмских подузећа нису још на висини дневне штампе, не дају потпуну и довољно шаролику, а ни вјерну, слику живота наших дана, не приказују све вибрације и боје оног вулкана што избија из живог човјечанства! Овакви какви су данас, они су само наличје и мање неугодна површина живота, лијепа маска која покрива ружно лице. Те »очи и уши

свијета« — уз веома ријетке изузетке — виде само осмјех и цвијеће, а слушају плесну музику и маршеве парада. »Задовољите своју жељу за. путовањима!« — почиње један се-

зонски рекламни проспект за тонфилмске журнале, а хоће, по прилици, ово: свако жели да иде на љетовање, да се одмара и ужива на мору или у горским крајевима, али неимаштина и посао вежу људе уз кућу; ко не може да иде на пут, у свијет, нека се побрине да свијет дође к њему — на кинематографском платну. Он ће у кинематографу видјети далеке и непознате крајеве, чути говор и пјесме њихових становника, пред његове очи и уши биће изнесени актуелни догађаји и велике личности. Гледајући и слушајући тонфилмске журнале, човјек ће се ослободити досадне монотоније свога свакидањег живота. Ако је и био на путу, чак на далеком путу, сигурно је да ће му у филму бити откривено нешто ново, оно што још није видио и што, можда, никада не би видио!... То је све лијепо; али — то није задатак журнализма ни филмског, ни оног другог. Док новине, иако многе од њих намјештено и фалзификовано, ипак дочаравају немир и пријетње, биједу и боли наших дана, тонфилмски журнали готово и не износе друго до парада и спортских натјецања, утрка и разних других пролазних сензација (крштење највећег прекооцеанског пароброда »Ошееп Магу«, довршавање још већег горостаса »Моттапфе«, хрвање у Њујорку, веслачке утакмице у Бресту, пливачка натјецања у Барцелони, јахања, изборе љепотица, маневре и дефилеје свих могућих војсака и морнарица, акробације, музичке атракције, изуме, и т. д.), и — ако се случајно догоди — тајфун у Ја-

416