Nova Evropa

пану, какву катастрофу у руднику, и једанпут-двапут по неколико метара од онога што се налази у средишту пажње цијелог свијета: штрајк у Сједињеним Државама, револуцију у Шпанији, и слично. Форсирање спортских сензација и парада је, у првом реду, тактичке природе: редакције тонфилмских журнала — а то је рак-рана филмских индустрија — избјегавају »тужне« слике; оне желе да се свако у кинематографу »добро« осјећа. Што са платна понекад изненада ишчезавају извјесне земље, док се друге негдје појављују и сувише често, а негдје никако, — то није погрешка организације, а није ни случајно (ишчезнуће, напримјер, њемачких снимака пада са доласком нацијоналних социјалиста; талијански снимци, напротив, већ су свијету изашли на врх главе). А код нас, у нашим кинематографима, од свих тих »чуда« често ништа, — то долази од воље наше филмске цензуре! Док филмске цензурне власти не пропуштају снимке из извјесних земаља и извјесне врсте, истовремено је штампа пуна опширних извјештаја и знача|них телеграм иобилујесликамабашизоних земаљакојесеникада, или само изузетно, појављају у тонфилмским журналима. Неразумљива је та логика, која на једној страни забрањује оно што на другој страни допушта! И баш због тога је процес развоја тонфилмских журнала у нову врсту журнализма још незавршен! Док тонфилмски журнали не постану несамо трговачки, већ и журналистички, односно репортерски, независни и међународни, док цензурне филмске власти не престану забрањивати оно што државна тужиоштва допуштају штампи, дотле филмски журнали, без обзира на своје име, неће бити друго до нарочита — понекад више, понекад мање — занимљива врста поуке и забаве. Али и овакви какви су данас, они су докуменат времена, иако нажалост не потпун и — због непотпуности — не сасвим тачан. С обзиром на непосредност приказивања, и на сам карактер тонфилмског снимања, ови снимци ће будућим нараштајима, бар дјеломично, пружити одличан материјал за проучавање и илустрацију нашега доба. Колико би нама било поможено кад бисмо данас могли гледати тонфилмске снимке — да не идемо сувише далеко напримјер Француске Револуције, и слично!

Што се тиче нас и наше земље, ту можемо рећи да као што се наша домаћа филмска производња није афирмирала, тако се досад није афирмирао ни наш домаћи филмски журнал. Додуше наш филмски журнал — обичан нијеми, док прави тонски не постоји, а није ни постојао, — ослобођен је дилетантизма, шарлатанства и неозбиљности, која иначе прати домаћу продукцију. Разлог лежи у самој природи ствари: филмски журнал код нас (иако је то само привидно!)

417