Nova Evropa

покреће социјалне акције за заштиту приватних намештеника и радника, и може да се обрати властима с пријавама и предлозима у конкретним случајевима, али не може и не сме себи арогирати право државне власти, необзирући се на кривични закон. Откуд дакле долази Народна Одбрана у Загребу да, мимо државну власт, улази у спор приватних власника творница са њиховим радништвом, и које су то »мере« које јој »стоје на располагању« ако творница не уважи њене писмене опоменег И куда све то води» Зар није, у овом случају, очигледна повреда државног и законског ауторитета и правне сигурности, на којима почива поредак сваке државне организације»... А нема ни шест месеца откако је — поводом једне резолуције Клуба сенатора и народних посланика Ј. Н. С. — Средишњи Одбор Народне Одбране дао изјаву у којој свечано одбија од себе »произвољну тврдњу« као да рад Народне Одбране »није остао у оквиру законских прописа« и да се не креће »увек само у границама својих правила и отаџбинских закона«!.

Али, ни ово још није све, ни у случају загребачке HH y случају сплитске Народне Одбране. Председник загребачке Народне Одбране јесте уједно, колико нам је познато, и уредник »Југословенског Лојда«; а није нам познато, да би и »Југослесвенски Лојд« донео био оно писмо Управи творнице Хермана Полака Синови. Заштог — Напротив, »Југословенски Лојд« (од 19. јануара) донео је, у одбрану творнице којој је упућено писмо загребачке Народне Одбране, један опширан уводник који тражи да се »не ограничимо само на социјалну страну питања«, него истиче да је »потребно уочити у првом реду економске услове под којима раде« и творница Х. Полака Синови и друга наша индустрија!...

Још је тежи случај Народне Одбране у Сплиту. Њен председник је уједно председник највишег судишта у Сплиту. И сад се намећу — свакоме који зна да је Народна Одбрана сазвала састанак на коме је припремљена и потписана она изјава 67 сплитских друштава — следећа питања: 1) како сме један високи државни чиновник, и то баш председник највишег судишта, узети учешћа а) у припремању и састављању, те растурању, једног анонимног летка, 6) у потписивању друштава под изјаву без њихова знања и овлашћења, и в) у достављању те изјаве дневним листовима с тим да је објаве; и 2) како сме један високи државни чиновник, правник и судија, и то баш председник највишег судишта, узимати учешћа у јавном критиковању и осуђивању једног написа, чији аутентични текст нема пред собом, и његових потписника које све не зна који су, будући да тај напис постоји само као уникат, упућен Краљу (односно

13