Nova Evropa

bezobzirnoj borbi za održanje starih »tekovina«, igraju nedostojne uloge i mirno izdaju svoje najbolje prijatelje i drugove, a svaki prekor odbijaju tvrdjenjem da угбе зато svoju dužnost; potpuno pogrešnu sliku o sebi i svetu nisu stvorili na osnovu sopstvenog iskustva ı trajnim samostalnim mišljenjem, nego pod uplivom pokvarene okoline, ikao i loše literature, Frazama o moralu i vrlinama misle da sakriju svoje nepoštenje; izopačeni pojmovi i lažna držanja onemogućuju kod njih pojavu kritičkog stava, Njihovi pismeni sastavi u školi jesu samo ponavljanja ili imitacije onog što su naučili: banalna sentimentalnost je najobičnije sredstvo kojim se služe pri pokušajima da prevare svoje profesore i dobiju dobre ocene. Ža savijanja i ropsku potčinjenost znatnog dela školovane omladine krivi su odrasli koji se ne mogu oteti željama svoje bolesne sujete i materijalističkim težnjama, te koji kod mladića ne razvijaju kritičko sudjenje i samostalnost u radu, već od njih stvaraju lažljivce, licemere, savitljive i potkupljive ljude. A kada se ti mladići bune protiv »nepravde«, jer nisu mogli ostvariti svoje namere, okolina im pomaže i podstiče ih na borbu; ona često »kritičkim« označuje ona mladićska „držanja koja su samo izražaji ljutine i srdite nemoći, koje se javljaju zbog toga što je vaspitna sredina sprečila zadovoljenje izvesnih niskih tendencija.

Mladić menja svoje ponašanje prema sebi i okolini kada se vežba u kritičkom samopromatranju, kad ima pred očima uzore etičkog života, vaspitače koji imaju dubolku ljubav prema istini i toplu socijalnu simpatiju. Tada se oslobadja pogrešnih slika o sebi i drugima. Pritom, pomažu mu kritička čitanja književnih dela i sistematska vežbanja u psihologiji, Nova saznanja povećavaju njegovo samopouzdanje i podstiču ga na nova istraživanja i proveravanja ramijih sudova u čiju tačnost nije sumnjao, Njegovo iproučavanje dobija duhovnoetički smer, sa radosnim osećanjem ulazi u vaspitne zajednice, koje uvećavaju njegov produktivitet i doprinose uspostavljanju ravnoteže izmedju njegova života i njegova dela. Njegov kritički stav prema sredini i vremenu razvija se učešćem u radu udruženja koja traže kidanje sa štetnom tradicijom i 5а svakom okolinom u kojoj su duhovni interesi suzbijeni niskim mnagonima i strastima. Dužim posmatranjem utvrdjuje se miz tipova i kod tih mladićA4 koji ulaze u humane zajednice: dok se kod jednih ističu neobična oduševljenost i potpuna predanost socijamoj alkciji, drugi hladno učestvuju u humanoj delatnosti; kod trećih se pesimizam pojačava osećanjem usamljenosti, koje ne ostavlja mnoge mladiće i devojke u doba sazrevanja, i njihovo ulaženje u razna udruženja namenjena socijalnom vaspitanju omladine ima osnov u težnji da se liše osećanja praznine i usamlje-

58