Nova Evropa

Да

Саву; они су сматрали да је он »и међу светитељима велики«, да је »небопарни орао«, »апостол и учитељ отачества«, а краљ Милутин за њега каже да је »учитељ српски и светитељ Христов, свети и велики апостол и архијереј српски« Као светац, а још више као световни радник, Сава заузима изузетно место у нашим традицијама, јер је он извор и зачетник најзначајнијег верско-политичког покрета у историји нашега народа. Он је одиста раван великим друштвено-религијозним реформаторима, који с апостолским достојанством и вером послују за живота међу људима, а после смрти светле поколењима кроз векове. Св. Сава је морални вођ нашега народа и најдрагоценија традиција наша. Он је пророчки визијонар, нацијонални херој-геније, и непресушно врело надахнућа и просвећења. Др. Иво Пилар почиње свој чланак (у »Новој Европи« за 1930, о Св. Сави) овим речима: »На први поглед изгледа чудновато, да Срби и Хрвати подједнако слабо познају Светог Саву, по моме суду највећег човека Јужног Словенства до данас«. Јер заиста, већег човека међу јужним Словенима досада нисмо имали.

Југословенске тежње данашње генерације и југословенски идеали данашњега доба немоћни су без великих традиција из прошлости; а саме племенске традиције без југословенске данашње стварности неплодне су, те је већ и због тога неразумљиво да се Савина традиција запоставља и у недовољној мери искоришћује. Савино је дело народно-нацијоналног карактера, а његова српска идеологија онога доба играла је исту улогу духовног спајања покрајинских и племенских менталитета која данас припада југословенским идеалима нашега друштва, те са те стране нема никакве сметње да се Савино делање и култ поставе на данашњу југословенску основу. Са покретом народнога и нацијоналног буђења у Европи, крајем 18. и током 19. века, у нашем се народу обнавља култ Св. Саве и почиње прослављати његов дан, најпре у црквама и црквеним портама, а потом у слободним школама, које више не стоје под управом Цркве као у Средњем Веку. У току 19. века, независно школско просвећивање узима маха код нашега народа, и прослава Св. Саве преноси се све више у школу, — узима световно-просветилачки карактер, и симболизира борбу нашега народа за народни језик, народну културу, и нацијоналне тежње. У овоме знамењу и данашње наше школе славе Св. Саву као највећег нашег просветитеља и најснажнијег будиоца успаваних народних снага и стремљења ка Богу, ка народној слободи, и к општем културном напретку.

Александар Донковић.

77