Nova Evropa

Остављајући тренутно пострани начин избора, и све што је с тиме у вези, погледајмо шта представља данашњи парламенат, и како он ради. Најглавнија и коначна функција парламента је изгласавање закона, који обухватају све стране народног и државног живота. Има ли кога да тврди, да су сви чланови парламента довољно упознати са суштином оног за што или противу чега гласајуг Не мислимо ту на стручна знања, која не може да има појединац о свима бескрајно разноврсним питањима, чији се претрес обавља у парламенту; у погледу стручности претпоставимо, да је допуштено ослањати се потпуно на технички апарат владе, који је односни предлог закона израдио. Али, и примајући на веру све податке што их пружају стручњаци, остаје да се сваки предлог закона проучи са становишта здраве памети, којом ваљда располаже сваки народни посланик, па да се тек онда гласа по савести и најбољем разумевању. Да стварно овако не бива, ни о томе није потребно много говорити. Зна се парламентарна процедура, према којој се претходни рад обавља у одборима, а у пленарним седницама парламента, пре гласања, држе се говори, поглавито у демонстративне сврхе, па како »сразмер снага« (партијских) у одборима више-мање одговара истом сразмеру у парламенту уопште, то је одлука донесена у одбору обично меродавна за резултат гласања у пленарној седници. Али, погрешно би «било држати да се овим изражава поверење што га дотична парламентарна фракција има у своје другове, одређене у разне одборе; ствар је у томе, да се ради по партијским директивама, којима се покоравају чланови странке како у одборима тако и на седници парламента. Према томе, не може да дође до размимоилажења, јер ту и нема мишљења, већ је на снази страначка дисциплина. (О начелним пак одлукама странке решавају страначки вођи, понекад чак и ван парламента (ако случајно нису изабрани за народне посланике). Гласање у парламенту представља дакле само формалну завршну фазу претреса, који се обавља на другим местима, а парламенат је сложена декорација, иза које се често и не види ко су прави глумци.

Ко годинама чита велике листове и прати извештаје O раду парламената, томе јасно стоји пред очима толико пута приказана слика заседања например Енглеског Парламента: знатан део посланичких клупа празан је; од присутних на“ родних посланика неки читају новине, други се баве својом кореспонденцијом, трећи излазе у трпезарију, а има и таквих који слушају говорника на трибини. Али чим се приолижи моменат гласања, клупе се пуне, народни посланици јуре на своја места, несамо из свих просторија Парламента већ и из својих кућа, из клубова и канцеларија; нарочито ако се

100