Nova Evropa

драму. Критичари Еренбургова кова, кад би могли, уништили би сву ту плодну разноликост; али би тек тада кино постао, оно што му Еренбург сада подмеће: »Досада, надасве мучна, досада до помаме«. Кад би кино данас био досада, не би га посјећивале стотине милијуна људи; кино и филм не би давали хљеба војскама глумаца, статиста, чиновника, стручних намјештеника, и умјетницима свих »родова«.

Да Еренбургу није било до објективне и свестране критике и »кронике«, већ само да на лак начин стекне славу филмског критичара, види се и по томе што. он, бесумње намјерно, ниједно поглавље своје књиге није посветио Ру ском филму. Он га само једанпут-двапут спомиње успут, неизјашњавајући се о њему ближе. А да је дао приказ руског филма, произвољност и протусловност његових тврдња били би очигледни. Уосталом, површност и необавијештеност Еренбурга може се показати и на много других примјера. Тако »Егашјеза Ејза«, која кокетира са филмском слаBOM, HO њему, чита »ЕШп Китпег«, док је сигурно да би за њу и за њој сличне овака лектира била непробављива, јер У том листу такве »Еташетз« не налазе оно што њих занима, будући да je »Film Кишет« озбиљан стручан лист. Надаље, да наведемо само и неколико ситних примјера: није Рагатоша« снимио филм »Бен Хур«; врпца се не врти са 16 сличица у секунди; несуђени »НоПучооа за Европу« није у Јаја Ше-у већ у 54. Маштсе-у, а у њему нема оне журбе B савршене организације о којој сања Еренбург. Ту је њему неки вјешт шеф пропаганде »подвалио«, показао му »Потемкинова села«, а славни критичар Еренбург му је насјео! И зато, књига као што је Еренбургова »Фабрика снова« није само сувишна, она је и позитивно штетна, јер ствара забуну и погрешне појмове.

На наш језик превео је »Фабрику снова« (под насловом »Творница сања«) Исо Великановић. Нашем преводиоцу имамо да замјеримо, што се није обавијестио о стручним изразима који су и код нас уобичајени. Он филм стално зове »слика« (по енглеском »ртефште«), док га код нас нико, а сигурно ни он сам, не назива друкче него »филм«.

Нама је жао што се не можемо сложити са модерним и многочитаним писцем Иљом Еренбургом, већ што у овом случају морамо дати право папи Пију ХТ, који је — цитирамо по Еренбургу — написао у својој енциклици о филму: »То моћно оруђе, управљано здравом доктрином, може уродити великом коришћу; али, жалибоже, често оно служи узбуђивању лоших чувстава«. Веома лијепо речено, и сасвим тачно!

Маријан Микац.

264

Па