Nova Evropa

ruskih pisaca Iljfa i Petrova {pisci satiričnih romana »Zlaino telence« i »12 stolica«; ovaj posljednji filmovali su Česi). »Ljubavne zablude« je film sa »mnogo ljubavnih zaDleta, plesova, i pjevanja«, kako kaže uvoznik, Najzad: »P osljednji križari« i »Predstraža«, o kojima zasada nedostaju i najmršaviji podaci; i petnaesti film, kojem je nepoznat i naslov, ali se zna da je snimljen po jednom romanu Šolohova, a glavnu ulogu igra Cesarskaja. — Makoliko mršavi, nepotpuni, i neodredjeni bili ovi podaci o novim ruskim filmovima koji će biti prikazivani kod nas, oni će biti dovoljan mamac za naše kinematografe i za javnost. Ruski film se kroz ovo kratko vrijeme tako dobro uveo kod nas, da već sam po sebi predstavlja vrijednost i zaslužuje povjerenje; pobliže огпаке 51 Gotovo suvišne. Samo zato i može »Atlantis Film«, u objavi svoje produkcije za 1935/36, da sumarno nabroji naslove filтома, битасе (Шпзја, Ета СезагКкаја, Апјша Опоуа, Татаsova, Utjesov, Gardin, Moskvin, Dobronranov, Carev), režisere (Aleksandrov, Pudovikin, Petrov, Ajzenštajn, Dovjenko, Vasiljevi, Šnajderov), pisce [Tolstoj, Dostojevski, Ilji i Petrov, Šolohov, Gorki, Ščedrin, Saltikov), dok muzičare, pjevače, plesače, tehničare, i »ostale umjetnike«, niti imenom me spominje; samo zato može i da ostane u gdramicama skromnosti, neobične za naše prilike, te da pohvali svoju »robu« bez mnodo rječitosti: »Ovi lHlmovi su dobri!« ... Jer i vlasnicima naših kinematogra14, i široj našoj javnosti, jedino je važno —: да је film ruski!

Ipak, front javnosti, front redovnih posjetilaca kinematodrafA, već poslije prve »ruske« зехопе, Која пат je donijela samo nekoliko filmova, nije jedinstven! Publika se već počela opredjeljivati i prema ruskim filmovima, ona ima svojih većih i manjih simpatija za njih, iako je još ravnodušna prema imenima njihovih stvaralaca i učesnik4. Ali nije ravnodušna prema Rkarakterau ruskih filmova! Prošla sezona je —_ u brojkama — pokazala, da naša publika pretpostavlja rusku »operetu« ruskoj drami, i nije slučaj da je najbolji materijalan uspjeh u prošloj sezoni postigao »Pastir Kostja«, a najslabiji »Gospoda Golovljevi«. Na ovaj način, šinoke mase Џедајаса odnose se prema ruskim filmovima baš kao i prema filmovima svake druge provenijencije, kod kojih takodjer operetu pretpostavljaju drami, jedino što ruska marka sada više privlači. Mi smo uostalom (u »Novoj Evropi« od marta ove godine) već istakli, kako je potrebno, da naša javnost nauči po čemu se ruski filmovi razlikuju od drugih filmova, da ih gleda »drugim očima nego veliku većinu filmova ostalih naroda«, Ali naš mprosječni posjetilac kinematografa i od ruskog filma traži u prvom redu razonodu, i samo razonodu, i on zato rusku »operetu« pretpostavlja ruskoj drami, kao što i njemačku operetu pretpostavlja mjemačkoj drami, i t. d.. On još ne vidi da u sovjetskim filmovima

266

|