Nova Evropa

tonskih bioskop4 po manjim mjestima bilo bi omogućeno time da ovi bioskopi budu izvjesno vrijeme oslobodjeni svih dažbina, budući da kod sadašnjih dažbina mala mjesta ne pružaju modućnost amortizacije uloženogš kapitala. Država bi dobila nove i jake porezne subjekte, a mi bismo došli do broja kinematoбгаја koji bi odgovarao broju našeg pučanstva.

III

Г. Јоза Кљаковић, сликар и професор Умјетничке Академије у Загребу, рекао је слиједеће:

Од свих филмских продукција, по мом мишљењу, најбоља је америчка. Америчкифилм је савршен иу умјетничком и у техничком погледу, као и у погледу живог материјала. У њему има највише живота и психологије. Глумачки су ти филмови на такој висини, да се има утисак да је сваки глумац узет из живота, да они ту и не глуме већ да наступају све сами професијонали. Дивно је како вјерно Американци приказују друге народе (Французе, Нијемце, Русе, Енглезе), са колико духа улазе у њихов менталитет и износе га у филму. Тако сам филм »Руски боеми« (под овим насловом приказиван је овај филм само у Загребу, другдје под насловом »Дјевојчица без кревета«) гледао два пута, толико ми се свидио! Филм »Шангај-експрес« гледао сам чак четири пута, и слао сам друге да га гледају; ја нисам видио бољег филма од овог, Наши људи увијек траже фабулу и »љубав«, што

је — држим — погрешно. Филм може бити добар и без тога,

ако су глумци добри и ако је добро постављен на сцену. Симпатични су и »сомђеу«-филмови, који на интересантан начин дају карактеристику т. зв. »дивљег Запада« Америке. Дабогме, и код Американаца има филмова без вриједности; страшни су, напримјер, »арапски« филмови, са разним »шеицима« (Рамон Новаро). Нису добри ни филмови са ревијама. Али је од свега ипак најгоре синхронизирање филмова на друге језике, што се тако често практикује с америчким филмовима. Послије америчког филма, најмилији ми је енглески филм, који му је и најближи.

О њемачком филму немам добро мишљење. Најбољи њемачки филмови су они у којима се покушава подражавати америчким филмовима; али и ти далеко заостају за америчкима. Њемачки филмови, који носе своје властите карактеристике, са умјетничког гледишта су, по мом мишљењу, управо немогући: прије свега, језик лоше звучи У репродукцији; глумци увијек глуме, и то се непрестано осјећа, па и јасно види. Позната глумица Бригита Хелм, напримјер, најприје намјести руку кад хоће да узме чашу! Код ње мачких је глумаца сваки покрет намјештен; ако желе да

276

O RK