Nova Evropa

буду »духовити«, морају се изнаказити гримасама и одјеком, чиме од себе праве клауне умјесто комичаре. Готово у сваком њемачком филму има се утисак гротескног, чему доприносе највише оне силне кригле пива што се попију као и оно спуштање »хозентрегера« и попуштање појаса, те сличних »интимних« гестова. Већина њемачких филмова имају театарске сижеје, што је непотребно, с обзиром нато да филм може донијети и изразити оно што театар не може. Код нас су додуше њемачки филмови најбоље посјећени; али нека се не мисли, да ми не знамо разликовати добар филм од лошега само зато што неки загребачки грађани највише посјећују њемачке филмове, који су и филмски и умјетнички без вриједности...

Француски филмови су свакако бољи од њемачких. Веома добар филм био је »Давид Голдер«, док је познати филм »Под париским крововима«, по мом мишљењу, много слабији.

На руски филм имају утицаја и амерички и њемачки. У режији често опонаша нарочито Нијемце. На њемачки филм потсјећа и по томе што глумци глуме (напримјер, главни глумац у филму »Пастир Костја«). У филму »Пастир Костја«, по узору на Американце, употребљене су и животиње, али не тако вјешто као у америчким филмовима. У руским филмовима мужици сувише често једу »шчи« или »боршч« и туку се прљавим кашикама; то је у њима готово неизбјежно, баш као у њемачким филмовима локање пива и спуштање нараменица. Нама умјетницима нарочито смета и тенденцијозност руских филмова, која не иде у корист филма. Додуше, и амерички филмови су тенденцијозни, у њима добро увијек побјеђује зло; али то је тако опће да се и не опажа. Уосталом, руски филм је свакако у развоју.

Наш домаћи филм несамо да је потребан, већ је = и по мом мишљењу— могућ. Ми имамо лијепе и занимљиве крајеве, код нас се збивају многи занимљиви догађаји, који би и те како занимали иностранство. Само, наши снимци морају да постану еквивалентни снимцима других народа. За почетак, требало би да се задовољимо кратким филмовима и филмским журналима. Филмови нашег »Просветног Филма« немају ништа заједничко са просвјетом, — они су напросто скандалозни. Ово вриједи и за филмове »Хигијенског Завода«.

Нама је апсолутно потребан филмски к ритичар са укусом и знањем, и са осјећајем за филм, који би сваки филм приказао јавности онако како заслужује. Реклама је код нас испод сваке критике и не одговара правој вриједности филма. И зато нам је објективна и слободна критика тако потребна.

277