Nova Evropa

Магпа рпапја дФотабеб Шпа,

I nehotice nam se nameće pitanje: da li je nama domaći film potreban, kad sve više dolaze k nama stranci, pa ı naša braća Sloveni, snimajući ma svom nmnacijonalnom, a katkada čak i na našem jeziku? Da li će nama ikada biti moguće da preteknemo, naprimer, Nemce, ili Engleze; da li će naša domaća produkcija ikada biti u stanju da se takmiči sa stranom, kad se u kinematografu velikoga grada može i kod mas igrati, naprimer, komedija u dva čina sa glumcem kakav je Szoke Szak4l uz bagatelnu najamninu od 1,500 dinara? Ovaki odgovori ı ovaka mišljenja nisu osamljeni, Medjutim, Još je gore to što razloge za domaći film pojedinci često pokrivaju prividnim oduševljenjem, dok su u praksi protivni domaćem filmu, Tako se, naprimer, u Himskoj struci veoma “plivni i menodavni doktor A,, u oči objavljivanja filmsko zakona са godine 1931, u svojim razgovorima stalmo woduševijavao domaćim filmom, ali je istodobno — u jednoj stručnoj reviji pisao po prilici ovako; »Sam Bog zna šta bismo mi sve žrtvovali da imamo svoje domaće tonfilmove! Ali, nažalost, mi ih nemamo, i još dugo ih nećemo imati, Zato smo upućeni na inostrane Hilmove sa nemačkim govorom, koji zasada za maše prilike predstavljaju majbolji kompromis ,,.« Poštovani Gospodin Doktor dopunjavao je usmeno ovo svoje mišljenje još naglašujući, da nama za nemačke filmove mije potreban mi prevod teksta, jer prevod dijaloga pri dnu slike oštećuje film, a svaki gradski stanovnik govori ili bar razumije memačiki! Kasnije je taj isti Gospodin pristupio Državnoj Filmskoj Centrali da, naravno, u duhu svoga uverenja štiti domaći film i тад! ха пјеба,

Rekli bismo, medjutim, da oni koji ne misle onako Као Gospodin Doktor i njegovi istomišljenici, imaju više pravio, Domaći film ima mnogo razloga za opstanak, i načelno i u praksi, Na prvom mestu, ne treba zaboraviti da je film odraz kulturnog stanja jedne zemlje i njena duhovnog stvaranja. Samo divlji ili podjarmljeni marodi ne mogu da samostalno: stvaraju, Po filmu koji se prikazuje dobijamo sliku o životu dotične zemlje, bez obzira na tendencu same radnje. Izvor teme karakteriše državne ciljeve ili duhovni život naroda, ili obadvoje istovremeno; dok način režije, glume, prema tome да | је primitivan ili prolinjen, pokazuje kulturni nivo naroda, Jer se režiseri i slumci u svojoj umetničkoj manifestaciji, 1 po mogućnosti umetničke manifestacije, oslanjaju ma njega (čak i tehničko stanje filma, razne ogrebotine ili ukopirana prašina, mrlje, kvalitet fotografije, i t, d,, karakteristični su za opći razvitak tehnike, za tehnički odgoj i tradiciju jednoga naroda ili jedne sredine), Rečju, film je jasna slika zemlje

237