Nova Evropa

vednije da nepodijeljeni višci idu u korist cjeline, države, samoupravnih tijela, pa i preduzeća kao socijalnih ustanova, nego u korist pojediih preduzimača. Ali bi i poslije toga ostalo otvoreno pitanje o mpodjeli prihoda izmedju pojedinih kategorija rada i pojedinih radnik4 u tim kategorijama,

Teoretski bi se mogla izvršiti podjela čistog dobitka i u sistemu individualističke privrede, po odbitku akontacije o kojoj je naprijed govoreno. I relacija za podjelu mogla bi se utvrditi, bilo po zakonu ibilo po pogodbi, uz mtervenciju države. · U takom bi se nekom pravcu morala razvijati i buduća kontro| lisana privreda u sindikalnom društvu. Ali je sve to još uvijek samo teorija, U praksi se kapitalističke privrede prihod ne dijeli: preduzeće unosi u posao svoje privredne sile, što nema kupuje ili uzajmljuje na interes, a što dobije po završetku posla to je njegovo, bilo kao naknada uloženih sila bilo kao interes na uloženi kapital i na zaradu. Takay je kapitalistički mehanizam. Bilo je mnogo pokušaja da se taj mehanizam ispravi, ali do danas nije izvršena nikakva ozbiljna reparatura. I veliko je pitanje može li se ikako i izvršiti, Sve se greške i nepravde, koje čini taj mehanizam u podjeli prihoda, svode u osnovi ma sam sistem privredne organizacije, A. mi smo jednom ranije rekli što mislimo o tome sistemu [»o organizovanju privrede«, »Nova Evropa«, XXVII, s. 33, 1934).

J. Zubović.

Уметнички преглед.

Шведски вајар Милес (Сап МшШез).

У љету ове године прославила је Шведска шездесети рођендан свог највећег кипара Карла Милеса, који le данас = попут Мештровића — један од вођа савременог кипарства. Његов развој и успон протекли су сасвим другачије него нашег Мештровића, па је и умјетност његова, упркос неких сродних стилских црта, које су заједничке готово свој савременој умјетности, прожета сасвим осебујним изразом самосвјесне и силне личности. Мештровићу су још у најранијој младости усадили родитељи у срце љубав за све лијепо, племенито, и силно, и душа је његова срасла са душом свог народа. Мали рахитични Милес друкчије је упознао свијет.

Родио се године 1875, као син мајора Емила Андерсона, на његову имању Ерби (Огђу) крај Упсале. Мати му је умрла кад му је било четири године. Болесном и слабом дјетету тешко је било свладавати школске задаће, а необазриви строги отац и неразумни учитељи вријеђали су га на сваком кораку. Понижен и омаловажаван, отуђио се од људи и патио у оса-

306