Nova Evropa

ступ требало да буде логична посљедица оног што је обећано за вријеме вођења преговора Келогова Пакта. Према резултатима истраживања младог америчког историчара МУ. ЗзишШ Ноћ-а, том принципу колебања одговара ривалитет између Предсједника Републике, као носиоца извршне власти и идеје о јединствености федерације, и Сената, као репрезентанта законодавства и заступника »суверенх савезних држава«. Холт је у једној засебној студији показао, да је амерички Сенат све од свог постанка систематски забацивао законе о међународним уговорима које је Предсједник Уније предлагао. Нато се односе горке ријечи Јоћп Нау-а: »Уговор који се подноси Сенату наличи на бика који улази у арену: нико не може са сигурношћу да каже када ће га снаћи смрт, али сигурно је да арену више неће жив напустити«. У овом развоју ствари, за нас је од интереса тек фаза од започињања преговора о Париском Пакту, па до данас.

Идеја о забрани навалног рата никла је на америчком тлу. Критика пуританских кругова дуго је оперисала с тим појмом као с аргументом против система примјењивана у Друштву Народа, па се читаво јавно мишљење стабилизирало на тој бази. Ипак је требало да дође до једне ма и пролазне затегнутости између ЏОЗА и Велике Британије, да та идеја нађе изражаја у једној Бријановој посланици америчком народу (од 6. ТУ. 1927). Бријан је тада предлагао склапање једног двостраног, дакле ограниченог, францускоамеричког уговора о неограниченом одрицању од рата. Анђели мира били су пробуђени. А колико су они били јаки, показало се у одзиву на који је наишао један чланак Н. М. Батлер-а (у »Мем Уотк Титез«-у од 25. ТУ. 1927), којим је прихваћена Бријанова понуда. Значајно је да су сад сви гласови у јавности одбацивали идеју о некаком француско-америчком пакту, као и ону о опћенитој забрани навалног рата, него су тражили забрану сваког рата и под било каковим условима. Значајно је даље, да је тим поводом једна толико утјецајна личност као што је Борах, предсједник Сенатског Одбора за спољну политику, предлагао употлуњење тог уговорног одрицања са системом међународног судства, и тек услијед тог предлога (12. ХП. 1927) добио је уговор о одрицању рата стварни смисао: рат би постао несамо забрањен него и супститујиран, дакле и протузаконит и сувишан. За политичког посматрача није било сумње о томе, да Борахов предлог представља службено становиште Уније, тим више што је на шест дана касније услиједио први официјелни одговор Уније на Бријанов предлог. Унија невезана пактовима (Друштва Народа и Локарна) и дефензивним савезима, могла је да предложи и да прихвати један

404