Nova Evropa

псу

тета; и истодобно је повјерио Розевелт Баруху (8. Вакисћ), ранијем предсједнику Вијећа за Ратну индустрију, задаћу да изради нацрт како да се ратној индустрији одузме профит (»to take #ће ргоћ 5 ош! ој маг«). Видјело се одмах у почетку тог рада, да ће бити врло тешко напустити ранију, већ историјску, улогу Уније као заштитника неутралних бродова у ратним зонама; и заиста, у прољеће о. г., америчко Министарство Морнарице упозорило је нато, да потпун ембарго трговине са зараћеним државама значи напустити несамо првенствени положај на мору него и сам принцип слободе мора. Некако у исто вријеме пропао је и предлог о приступању Хашком Судишту, које би, можда ипак, знало да процијени обавезе неутралности.

У априлу о. г. изјаснили су се за владино становиште о неутралности готово сви говорници на 29. конгресу Америчког Друштва за Међународно Право, а напосе Џемс Скот (Јатез Вгомп 5с0), један од најуваженијих савремених правника, и Стимсон, ранији државни секретар у републиканској президенцији. Извршена је анкета међу студентима универзитета: 32.000 се изјаснило за сарадњу са Друштвом Народа, а 44.000 за неутралност; 52.000 њих је изјавило, да се неће примити војне службе у случају да Унија нападне било коју другу власт, а 10.000 њих — да се те службе не кане примити ни под којим увјетима.

У августу о. г. вођена је дискусија између Сената и Дома Репрезентаната о границама овлашћења која би Предсједник Уније имао добити; напосе у погледу забране трговине са зараћеним државама, или само с једном од њих, т. ]. са нападачем, како би то и једино одговарало појму »негативне неутралности«, као минимуму оног што се за одржање свјетског мира може учинити. Дом Репрезентаната усвојио је становиште Розевелтово: да Предсједник има сам да одлучи да ли ће ембарго бити једностран или обостран, дакле да би он имао право вршити неке санкције над нападачем. Том схватању опирао се је Сенат, и сенатори Питман и Борах предложили су законски нацрт о опћенитом ембаргу. Дне 22. августа је одбор репрезентаната за спољну политику одбацио предлог Сената; али је неколико дана касније пленум усвојио Питманов нацрт, јер, како »тез« јавља, постоји жеља да се доврши засједање Конгреса и да се избјегне сукоб са Сенатом. Розевелт није подлегао; једино су високи чиновници у Вашингтону осјетили тежину пораза, а поред њих, данас, Абесинци, а сутра они који ће се наћи на удару друге какве диктатуре. Иначе је остало све по стаDOM, T. |. код тога да спољном политиком једне државе са 120,000.000 становника управља 40.000 »свјесних« бирача и »патријотска« штампа!...

409