Nova Evropa
Еренбург је видео и преживео све то. Он је присебан и пажљив посматрач, и добро зна оно о чему пише. И речи које он приписује неком немачком научнику, после сусрета са једним руским колегом, можда су кључ за разумевање данашње Русије: »Ви радите« — каже Немац Русу — »под ужасним условима«. Рус ћути. »У иностранству« — наставља Немац — »Ви би сте могли много више урадити, чак и у вашој струци«. Рус је скинуо наочари и зачуђено разрогачио очи: »Да, овде нема живота, ђаво га знао шта је управо то; али — то су све ситнице... « У Јени, немачки професор одједаред се сећа свог руског колеге, и говори нешто без икакве. везе са темом: »Уопште, морам подвући, да је целокупно становништво Совјетске Русије, укључујући и најнапредније умове, обузето мистицизмом, који је апсолутно несхватљив за европског човека...«
Рг. Алексије Јелачић,
Film u leksikonu „Minerva“.
Film, u leksikonu »Minerva«, tretiran je maćehinski, Od 54,000 »protumačenih pojmova« i 2,297 »slika u tekstu«, u ovome leksikonu, posvećeno je filmu svega 60 pojmova i 5 slika. Očigledno je, već prema tome, da film u prvom i dosada jedinom leksikonu na našem jeziku ne zauzima ono mjesto koje mu po pravu i stvarno pripada, kao jednom od najgenijalnijih tehničkih izum4 i najmoćnijih sredstava za upravljanje dušama mas4, te kao jednoj od najnaprednijih i najvažnijih grana, privrede; Dok se, naprimjer, na području muzike, o samoj »fon-skali« raspravlja u 12 redaka, о »бтатојопи« u 16 redaka, o »radiotehnici« na puna tri stupca, dotle je pojam »film« rastumačen u svega dva retka, a »kinematografija« ne zauzima veći prostor od 70 redaka [jedva "/, jednoga stupca)! Još gore stoji s obradom filmskog teksta ovogda leksikona, koja je površna i nestručna.
Filmski pojmovi, naročito imena, u leksikonu, predstavljaju tek neznatan dio onoga što je značajno i važno u wvijetu filma i kinematografije a što bi trebalo da bude zastupano u jednom reprezentativnom leksikonu; ali i ono što se nalazi u njemu ne daje dovoljno objašnjenja majbitnijih pojmova miti pregled najistaknutijih predstavnika svjetskog filma. Tako, nema ni mršavih podataka o istoriji filma, koja kroz ova četiri decenija svoga opstanka bilježi mnogo vrijednih napor4A i značajnih uspjeh4; nema poglavlja o filmovima u bojama, o plastičnom filmu, o tonfilmskoj reportaži, Q Hesovoj (Hays) organizaciji za zaštitu interesa američkih producenata filmova (koja je nedavno baš kod nas bila aktuelna), it. d. Hollywood je jedva spomenut, dok Joinville,
30