Nova Evropa

љама где револуције није било. Појам законитости изгубљен. Немогућност да се успостави тачна ознака доброга и лепога, зато што је једна филозофија издигла субјективизам изнад свега. Рушевина света и генерација, идеја и доктрина. Андре Сигфрид, дајући сјајну слику кризе савремене Европе“), очајан и безнадан, завршио је своју монографију исказујући једну наду; он је казао: »Јунак који најбоље означава наш стари континенат, чини ми се да је Промете |. Кад је он отимао ватру Јупитру, да би ју дао људима, можда је вређао богове, али је будио ону тајну снагу наше западне цивилизације, побуну противу судбине и противу леног подвргавања, искру техничког изума, стваратељско непокоравање. Не дозволимо да нас ослаби америчка и азијатска маса; останимо верни духу госта с Кавказа .. .« Посред ове трагичне рушевине која живи у срцу нашега света, нама се чини, да је потребно да се једна генерација издигне са чврстим убеђењем, да долази време кад се осећа потреба зидања и грађења. Сигфридов Прометеј могао би да буде предзнак тога времена... Богдан Радица.

Engleski socijalizam,

Nedavno je objavljena jedna zbirka eseja mladjih članova engleske Radničke Stramke, ) To su mahom akademski obrazovan! ljudi, od kojih su neki bili kandidati poslednjih skupštinskih izborA4, Besumnje, vredi znati kako mladja socijalistička inteligencija gleda na budućnost socijalizma u Engleskoj, jer kroz nekoliko godina ti će ljudi doći u Radničkoj Stramci do пеозротпоб чмсаја,

Prvo što pada u oči, to je velika ozbiljnost, gotovo bismo trebali reći zabrinutost, tih mladih ljudi. Oni su potpuno svesni teških prilika u kojima se njihova zemlja nahodi, i to im daje jednu trezvenost suda koja obično nije odlika mladosti, Oni živo osećaju opasnost rala, koja, po njihovu uverenju, dolazi u prvom redu od Hitlerove Nemačke. Jedan nov rat značio bi kraj civilizacije i vraćanje u primitivnost, Oni koji drže da bi nov rat ubrzao pobedu socijalizma, varaju se, Socijalizam teži da magomilanmo bogatstvo civilizovanih držav4 prenese iz privatne svojine u društvenu; nov rat bi to bodđatstvo potpuno uništio, te posle tođa ne bi imalo više šta da se socijalizira.

') Andrć Siegfried, »La Crise de !Europe« (»Questions d'actualitć«, Pariz, 1935), **) »New Trends im Socialism«, Edited by G, E. G. Catim, London, 1935,