Nova Evropa

сукоб између ове две велесиле несумњиво знатно квари немачке рачуне... Уједињење свију Немаца под једним кровом, у једном царству, — то је еминентни и неодложни задатак немачке политике. Ту у првом реду Хитлер мисли на Аустрију; али је занимљиво, да се канда одриче Јужног Тирола (Трентина), штавише проглашује »јеврејском работом« сваку агитацију за повратак немачким државама овог немачког краја. Јасно је, зашто —: њему треба Италија. Ту се запажа иста појава као код мађарских ревизијониста: они не спомињу Фијуме-Ријеку, некадашње »посебно тело« СветоСтефанске круне (на познати начин отето 1868 Хрватској), зато што је сада то »посебно тело« припало Италији...

Уједињењем свих немачких земаља — а то је појам веома широк, јер под њега, код многих следбеника Вође, спадају и Елзас-Лорен, и немачки кантони Швајцарске, и, разуме се, Аустрија, као и немачким живљем насељени крајеви и »острва« Чешкословачке, и пољски »коридор«, и Шлеска, и дански Шлезвиг, и чак Холандија и фламански део Белгије, као и Скандинавске државе (нарочито Шведска) започиње велики програм; наставак је — рат са Русијом, у циљу освојења простора за »немачки плуг«. А раје.

О, и тај крај лебди пред бујном маштом Вође и Канцелара, и треба да одушеви његов народ, његове партијске и непартијске масе: треба само прочитати завршетак »Моје борбе«, где се налази између осталог једно већ остварено пророчанство: »... Странка, свесна најдубљег смисла своје борбе, усред света парламентарне корупције, и пуна осећања да оваплоћује вредност расе и личности, готово ће са математском тачношћу извојевати победу. Исто тако као што ће Немачка добити достојно место на земљи, ако буде вођена истим начелима (т. ј. личности и расе). Држава, која у доба тровања расе посвећује своје снаге култивисању својих најбољих расних еле мената мора једног данка постати госте дарем земље. Ово не смеју никад пуштати с вида присталице нашег Покрета, упоређујући поднесене жртве са могућним резултатом ...« Дакле, ствар је више него јасна: највећи пророк савремене Немачке позива свој народ на освајање света, и прориче му да ће једног дана постати његовим

господарем. Др. Алексије Јелачић.

178

RO O RLU