Nova Evropa

Него, не ради се о »Новој Европи«, па ни само о штампи и цензури, маколико да је то важно подручје унутрашње политике, с којега се може утицати благотворно на »расположења« и »атмосферу«. Већ се ради и о свим другим подручјима државне управе, на којима би требало отпочети, или наставити, с радикалним чишћењем заосталих шверцерских и липицанерских елемената, којима није у интересу да настане мир и ред у земљи, нити да се устали било која влада која би спроводила »пуну равноправност свих грађана« и »начела једнакости свих племена«. Али, што је надасве потребно у овоме часу, то је да се једном већ изађе из зачараног круга теоријских уверења и платонских обећања, па да се стварно прионе око прављења атмосфере у којој би заједнички рад био могућан. И ту морамо признати, да у овом погледу носи одговорност удружена опозиција колико и данашња Влада. Ако Влада не доноси обећане политичке законе и не. припрема нов изборни ред, или и саме изборе, она има оправдан изговор, да опозиција није међусобом сложна, те да терен није још приуготовљен за радикалније реформе у правцу враћања на демокрацију. Одиста, рецимо да сутра надлежни чиниоци пожеле да конзултују шефове опозиције у питањима реорганизације унутрашње управе у земљи, или да се личности или странке из данашње Владе хоће приближити шефовима опозиције с намером да се договоре о спасавању опште ситуације, — ко ће им рећи програм опозиције, конкретни програм, оно што она хоће и у чему је сложна» Па ипак, тај конкретни програм није нека непремостива тешкоћа (ми смо чак обавештени да он, углавном, постоји, и да се у њему готово сви слажу), него су посреди личне несугласице које одуговлаче и спречавају договор и споразум. А прилике су таке, да се нема ни часа часити, да се све позитивне снаге морају окупити, и да ће једва достојати све да се и сви, коликогод нас има, удружимо и споразумемо.

Јер, је ли потребно поновити и нарочито истицати, колико је данас општа ствар, па и наша — и шта је све с њом —, на коцки» — Треба само гласно прочитати — напред у овом броју — закључке и крајњи циљ »Моје борбе« Г. Хитлера, пророка и вође савремене Немачке, и уз то се сетити делова из говора што их тако громогласно објављује свету на радију вођа савремене Италије, оснивач »новог римског империја«, Г. Мусолини! А да још јаче задрхће и застрепи свако родољубиво и демократско срце од призвука те »музике будућности«, и то скоре будућности, додаћемо, да не треба нипошто веровати, да су ту посреди краткотрајне заблуде или заразе, које се ограничавају на југ и север, Европе; ономе који не доспева да прати целу светску штампу,

189