Nova Evropa

управљају њеним животом. По географским особинама, Херцеговина припада области Динарских Планина. Баш као и Лика, Далматинска Загора, па Брда и Стара Црна Гора, и Херцеговина је — по слици свога тла — низ површи што се као простране степенице дижу од приморја до јадранскопонтског развођа; те су површи и њихови стрми пристранци нагнути према Јадранском Мору, а грађени су од мезозојских вапненаца. Усљед ове грађе, а и због утицаја лолуаридног медитеранског поднебља; на херцеговачким је површима особито развијен феномен карста. Водена је издан лабилна. Зими кад навале кише, или с прољећа кад на планинама копни снијег, вода се подиже и плави поља, претвара их у баре и језера, док на сухом љетном жару нестаје и капи живе воде, пресушују извори, потоци, и ријеке. Подземни ријечни токови, понирања јаких водених жила, бујице, ока, понори, и тротла, све су то значајке хидрографије- у карсту. Као нетопив талог у распадању динарских вапненаца заостаје земља црљеница што на изложеним странама само танким слојем покрива камени костур ових планина, а у већим је множинама наноси вода на дно вртача, долаца, и затворених поља. Тако су поља, простране равни лонгитудинално уложене у бразде камених површи, једина област богатија земљом и погодна за земљорадњу. Површи су данас предјели страховита љуца. То је камен, гб вапненац оштрих срхова, ишаран шкрапама, испросијецан дубоким шкрипима и урвинама. Гдјегдје се у недоглед простиру голе плоче, огромних размјера, те бијеле и жедне пламте.-на присоју без иједне травке, без црва и бубице; гдјегдје је сух, изломљен крши точило, куд зими суљају бујице, а тек ту и тамо зелени се у мртву кршу бус траве, цвијетак или ситна рудиница, колико педаљ-два има земље. Страховита камена пустиња простире се данима хода. Само у дну по којег шкрипа, дочића или увалице, зелено биље лакомо сише груду црљенице. Различите траве, кадуља, цмиљ, па грмечци смрике, клена, и ту и тамо по који дуб, јадни су остаци биљног свијета што је некада покривао ове камене стране.

Нијесу динарске површи одувијек. биле оваковом каменом пустињом као што су данас. Али не смијемо замишљати ни да су ту порасле биле глухе шуме букве, јавора, храста, и четинара, као у земљама нормалног састава тла у влажном поднебљу. Карст пружа увјете за живот тек вегетацији њежна састава. Танак земљин покривач црљенице и хумуса могао је да на себи понесе тек ријетке дубраве храста са ситногорицом. Густа је трава прекривала тле ових дубрава. Али све је то биље било прилагођено специфичном тлу и континентално-медитеранском поднебљу, у студеним се зимњим бурама и у љетима без кише, па и без росе, овај крај флори-

203