Nova Evropa

бланице. Поља, блата, обале ријека и ријечица су терцијерне и квартијерне перијоде. Земљиште (тле) овог подручја је, по својем ностанку: а) примарно, које је настало и настаје на неравном и косоположеном кршу, и носи у себи све његове особине, и 6) секундарно, или наплавно тле, које сусретамо у низинама, као ријечне терасе, затим у пољима, вртачама, и т. д.: Њихов хемијски састав, као и њихова физичка и биолошка својства, нијесу још научно испитана, али је сигурно да су великим дијелом коли примарна толи наплавна земљишта, због конфигурације терена и јаких бујица, врло испрана и према томе сиромашна. Ово њихово сиромаштво испољује се најизразитије у танком хумусном слоју.

Главну водену артерију Херцеговине ствара ријека Неретва са већим бројем притока. Осим овог слива постоји још много језера, као и ријечица-понорница, што све скупа сачињава једну типичну мрежу хидрографије крша на подручју Херцеговине.

Овај летимични преглед природних фактора нека нам послужи као основ за даљње расматрање појединих проблема пољопривреде у Херцеговини.

Вјечно актуелно питање: пасивност Херцеговин е, поставља се из године у годину, монотоно и суморно као рефрен. Расподијели се неколико десетака вагона кукуруза изгладњелима, и тиме се питање глади и пасивности, што је у овом случају један и исти појам, одгурне за неколико мјесеца у позадину. Да ли је та пасивност Херцеговине у реалности онака како ју приказују» То би питање, свакако, требало детаљно разрадити, упоређујући ставке примања и ставке издавања, па тек онда би се могло дати прецизан одговор. Нећемо се, међутим, упуштати овдје у суштину ове ствари иако је она врло важна, јер је сврха ових редака само да прикаже укратко стање пољопривреде Херцеговине. Морамо ипак констатовати, да овај пасивни крај повлачи годишње четири до пет хиљада вагона крушне хране из богатих крајева наше домовине, тако да гладни Херцеговац ту храну поштено плати и преплати! Осим тога, ова пасивна Херцеговина даје — поређена и са најбогатијим дијеловима наше домовине — несразмјерно велик обол државним финансијама поглавито у духану, да и не спомињемо остале ствари. Кад би се могло компензирати увоз оних четири до пет хиљада вагона крушне хране, којима Херцеговина доноси директну корист богатим предјелима и држави, и кад би се чисти вишак од духана могло повезати са том компензацијом у једну ставку, те на концу вратити пасивној Херцеговини у облику буџетских ставака: за мелијорацију њених подводних поља, њених планинских пашњака, за градњу цеста, школа, за по-

214

а на