Nova Evropa
шумљивања, и Т. д., — би ли и онда Херцеговина била пасивна»... Пасивна Херцеговина може мирно и достојанствено да поручи свима који хоће или неће да чују, да се наш пасивитет састоји у томе, да нам се вишкови наше радиности не враћају бар једним дијелом натраг; а тим вишковима извршило би се у овој земљи оно што би неминовно довело до благостања. Милостиња од неколико десетака вагона кукуруза, која се годимице дијели сиротињи, управо је смијешна према четири до пет хиљада вагона крушне хране која се годишње увози.
На 91.414 хектара свеукупне обрадиве земље, долази нешто око 250.000 сеоског пучанства, те тако на једно лице отпада око 0.4 ћа обрадиве површине. С обзиром на херцеговачке прилике, ова количина обрадиве земље не би била премалена. Али, двије трећине ове површине отпада на земљиште које се перијодично налази под водом, тако да на тим земљиштима није сталан природ: на подручју Херцеговине сусретамо 21 сухо поље и 17 подводних поља. Од подводних поља најглавнији су: Попово Поље, Мостарско, Свитавско, и Деранско Блато, и Бекијско Поље, с укупном површином од 18.000 ћа. Мелијорацијом ових поља постигао би се стални годишњи средњи приход у житарицама на око 2.000 вагона, чиме би се увоз смањио одмах на половину; истодобним одводњавањем подводних поља извршило би се и наводњавање сухих поља, гдје то прилике дозвољавају. Ријешењем ових проблема било би ријешено и питање исхране народа у Херцеговини. Истина је, да ријешење овог питања захтијева један већи издатак; али се нажалост мора констатовати, да се у осамнаест година од ослобођења није дефинитивно свршио ниједан овећи и замашнији посао, већ се од времена на вријеме и из године у годину само крпарило, Међутим, често се не ради ни о замашним износима. За мелијорацију Бекијског Поља (5200 хектара земље), напримјер, тог најнапученијег краја Херцеговине, требало би пробушљити свега 1600 метара брда, и ништа више; а ипак се ништа не ради. Узгред буди речено, одводњом воде и пресушивањем баруштина помогло би се много народу и у здравственом погледу.
Под овдашњим климатолошким условима, вода представља непресушно врело богатства кад ју се не препусти самој себи и ако с њоме човјек управља. Најбољи доказ зато пружају нам неке водне задруге, као и некоја приватна водна подузећа у сливу Неретве. Ту је марљивост тежака употребом воде починила чудеса. Некада голи пјешћани наноси претворише се у-плодне вртове,. воћњаке, и винограде; а предност узгоја воћа и поврћа пред осталим крајевима лежи у томе, што оно раније сазријева. Народ се тргао из летаргије и вагони свјежег поврћа и воћа — нарочито треша-