Nova Evropa

на. Па и у католичким црквама у Дубровнику пале се воштанице за покој његовој души. Послао је у ту сврху 10.000 дуката пред своју смрт том жељеном и мрском Дубровнику! (Изненађен овом пошиљком, канцелар Дубровачке Републике уноси ову глосу у »Ратјев Сопз!и Кобафогит«: »Сизтов, non dominus, constat avarus opum« — шкртац установљује да је он чувар а не господар блага.) Колике ли вјештине у животу тог похлепног сакупљача земаљских добара, а колика ли опет страха пред самрти!...

Та мала историјска фигура Стјепана Херцега дала је име овоме крају. Он га до данас носи.

Мудрост и довитљивост Дубровачке Републике нашли су сажету изреку, којом су оцртали лик Стјепана Херцега; у два епиграма, записана у »Таба: Кобабогити«, слика је вјерно изнесена: »Ргтозрегши ас felix scelus virtus vocatur« (»Крепошћу се називље успио и срећан злочин«) и даље: »Ubi non est pudor, neque cura iuris, sanctitas, fides, pietas, instabile regnum est« (»HecTaIHO |e OHO KDaJbeBCTBO гдје нема стидљивости, правдољубља, светиње, вјере, и милосрђа«). Од оних далеких дана па све до данас, ти епиграми славе побједу за побједом, никад до данас неопровргнути од догађаја у историји. И у тим дугим временима покапају једног по једног силника, ударајући му на мрачну успомену печат: »Instabile regnum est« ...

А што ти радиш, херцеговачка рајог Увијек предмет разних господара, одурак њихове канџије! Живиш и промећеш се у својој примитивности, уз најаднију храну, тучена од голотиње, сунца, и студени, настављаш сигуран а тврд живот оплођујући и себе и своју ораницу. Настављаш и не умиреш, док у теби сазријева мисао да си ти господар и субјект, а не тек објект свега. Што се без осветничког гњева може написати о овој нашој земљи и о овом нашем човјеку»

Живи мучним и оскудним животом, препуштен самоме себи. На усјеклинама Неретвеи у нагибима и странама Попова Поља, носи на себи видљиве знакове питомине, коју је у ду“ гим временима усисао у саобраћају са Дубровником и Приморјем. И што је. даљи од те прометне жиле, то је опорији и запуштенији, да се у планинама и у тешко достижном кршу прометне у гола примитивца, који још живи животом сујевјерног богумилца из времена Херцега Стјепана, са својом чељади, и под истом кровином са својом стоком. Једнако крштено као и некрштено биће. Плодан у дјеци, вјечно се исе љује а никад се раселит не може. Немиран, лукав, и бистар, способан је за животну борбу, а исељен гура се увијек доу прве редове. Зато и честа повика нањ, и омраза на тог Херу.

196

NUI NI RU RE I|