Nova Evropa

У туђини је тврд и шкрт, неповјерљив и радин, као да му је вјечно пред очима штура крш у суха кукурузовина, или опора проја која пара цријева. А код куће исто тако неповјерљив, мучи се са својом земљом, бори се са властима, демагозима, и лажљивцима, те спорим корацима ипак корача напријед.

Најбогатији по различитости терена и могућности обраде многих култура тла, по богатству у земљи и ван земље, увијек полугладан и жедан, а непрестано називан пасивним, даје овај крај и држави и свим осталима — у порезима и са духаном, и у наметима на своје вино, — више, много више него што даје и најбогатија наша покрајина. Па ипак, осим богатих обећања и ситних мрвица, никад ништа није се озбиљно подузело да се по неком стручном и промишљеном програму, и уз један систематски рад, ова баштина Херцег Стјепана претвори у сит, приступачан, и свијетао хамбар и за себе и за цјелину. За те работе потребни су други и нови људи.

Рг. Иво Колбе.

Hercegovačke linije.

Za uporedno posmatranje mentaliteta naših pokrajina zdodne su kolonije u Americi. Bačeni daleko od svoje sredine, u svakojake mogućnosti Sjedinjenih Država, naši se ljudi tamo snalaze jedni pored drugih, pa se zatim grupišu, kreću, i diferenciraju, prema svojim starim navikama i temperamentu, na širokom američkom ilu kao na kakvom prostoru za eksperimente. Prolazeći kroz te kolonije od mora do mora, pre dvadeset godin4, ja sam u tom diferenciranju ljudske mase nazirao kod Hercegovca, izmedju ostalih osobina, sledeće tri bitnije. Prvo, najduža je linija njihovih migracija: od glavne svoje rezerve oko Gere i Čikaga, oni se kreću severnom železničkom prugom preko Duluta, Bjute, i Anakonde, dok u Sijaltlu ne izbiju na Pacifik; odatle jedni okreću za Bokeljima niz Kaliforniju, čak do Arizone, a drugi idu na daleki sever, put Alaske. Možda Crnogorci još dalje putuju nego oni, i besumnje su pokretniji što se tiče dužine ostanka u jednom mestu; ali dok oni radije biraju lakšu rabotu — naročito naprimer radove na železnicama —, Hercegovac pri biranju posla pokazuje svoju drugu bitnu crtu: on češće nego drugi ulazi u najteže poslove, — pod zemlju da kopa rudu, u fabriku da kuje gvoždje, Kao treću osobinu primetio sam, da su Hercegovci u početku Rata, dok još nije bilo sistematskog vrbovanja, nego se radilo po ličnom pregnuću, dali najveći broj dobrovoljaca, kao i nepoštedne sume novčanih priloga, za opštu stvar otadžbine, —

197