Nova Evropa

И за напредак Православне Цркве доста је учинио Алипаша. Он је био добар пријатељ католицима; али му то није сметало да буде и пријатељ православнима. Стара православна црква у Мостару подигнута је с његовим одобрењем (око 1833); и исто је тако његовим заузимањем православна црквена опћина у Мостару добила свој статут (1885). И српско школство је напредовало за Алипашине владавине: од го: дине 1842 ради и дјелује прва српска школа у Мостару, а у савременим биљешкама има спомена, да је (1848) у мостарској школи учио дјецу и учитељ Иван Милићевић.

Алипаша се такођер бринуо и за узгој муслиманске омладине. За његова времена подигоше се медресе (муслиманске средње школе) и уз њих књижнице. Он је подигао и неколико текија, један хан (мјесто за преноћиште), сараје (дворе) на Буни и у Видову-пољу испод Стоца, и џамије на Буни (1849), и у Стоцу испод самог старог града. У својим опорукама, Алипаша је много тога намијенио у културне и хуманитарне сврхе.

Алипаша је први херцеговачки државник који је почео пропагирати ра д. Његова лозинка била је: »Нека чекић куца или пушка пуца«. Народном господарству је посвећивао највећу пажњу, јер је знао да привредни напредак доноси земљи сваки други напредак и благостање.

Још у првој половини 19. вијека Алипаша је уочио потребу мелијорације херцеговачких поља и њихову важност за прехрану становништва. М није много оклијевао, већ је одмах, како му је то било својствено почео изводити исушење Требижатског Поља недалеко Чапљине. У то је вријеме (1845) Требижатско Поље било покривено шикаром и баруштинама, па да би га привео сврси и претворио у корисну земљу, Алипаша са великом народном снагом (1846) искрчи шикаре, исуши баре, и прокопа канал — садашње корито ријеке Требижата. На томе послу радило је наизменце неколико хиљада људи четири до пет мјесеца: сељаци су — како се приповиједа — под управом Алипашина кавазбаше Ибрахима, вршили радове на прокопавању Требижатског Поља од ране зоре па до мркле ноћи, тако да о томе пјева и сувремени херцеговачки фрањевац фра Петар Бакула:

Требижат је поље омалено,

Тапљаше га ријека пролазећа,

Хоће Паша прокоп да начиња, Плодна земља храну да нам даје...

Мелијорацијом Требижатског Поља добило се је лијепе зиратне земље преко 2.000 дунума, и након овог исушења настала је права јагма за земљу! Алипаша је настањивао у близини Требижата све саме Далматинце (католике), па се

248