Nova Evropa

Знаменити Херцеговци у Турској Царевини.

Херцеговина је покрајина која никад ни у најроднијим годинама, није могла исхранити своје пучанство, осим ако није било проријеђено кугама, колерама, и другим епидемијама, какве су нарочито харале до почетка прошлога вијека. Земље за обрађивање било је мало, трговина слабо развијена, а при ондашњим прометним приликама није се могло ништа извозити. Чега је недостајало за уљуђенији живот, увожено је са стране, из Цариграда и европске Турске, највећим дијелом преко Сарајева. Као и у свим медитеранским крајевима, наталитет је био велик, па се претек пучанства морао одливати изван Херцеговине у друге покрајине тада пространог Турског Царства.

Географски појам Херцеговине није био увијек једнак. У најстарије вријеме турске владавине главно је мјесто у Херцеговини била Фоча, а њој су у разна времена припадали, поред оних који и данас чине Херцеговину, још кадилуци (котареви): Дувно, Имотски, Никшић, и Подгорица. Након што се усталила аустријска управа у Херцеговини, остали су у њој ови котареви: Коњиц, Љубушки, Мостар, Невесиње, Цацко, Билећа, Столац, Љубушки, и Требиње. На том малом кршевитом подручју, гдје великих равница скоро и нема, гдје су увјети за живот увијек били тешки, присиљавала је интензивна популација сувишак становништва да напушта крш и упути се у свијет. Отуда сусрећемо и данас онолико Херцеговаца по свим већим и мањим мјестима Југославије; а тако можемо разумјети и да их се је онолики број истакао у турско вријеме на разним пољима јавнога рада, за непуних четиристо година турскога господства. Тај број био је сигурно велик, далеко већи од онога који нам је познат по писаним споменицима. Једна одлика старог турског друштвеног живота била је: искоријенити из појединца везу са породицом, с прецима, ради развијања што значајније индивидуалности код појединаца, па тако Турци нису имали до најновијег времена презимена. За тим турским примјером морали су се повести често и наши земљаци, али су они ипак уз своје име и пјеснички махлас (псеудоним) стављали понајчешће покрајински назив: »Херцеговац«, »Хрват«, или »Бошњак«. Али је многи Херцеговац узет под шири појам Бошњак, јер су и свој језик босански и херцеговачки муслимани раније звали »босанским«. Па и поред тога, између оних 700 знаменитих Хрвата, бошњака и херцеговаца, у Турској Царевини, што им живот у кратким летимичним потезима црта сјајни историк Херцеговац Др. Сафветбец Башагић,

254

OR S RIR