Nova Evropa

има их 108 уз које је напоменуто да су родом или поријеклом из Херцеговине. Велик број, иако је тек апроксимативан, јер колико их има који су отишли под име које друге покрајине, народности, или им је имена нестало с ишчезнућем њихових књижевних и других радова. Наши оријенталисти неријетко наилазе на појединачне пјесме, или и на читаве збирке пјесама, неког нашег аутора којега не спомињу ни Наттет ни Башагић нити турски повјесници књижевности.

Борба са суровим елементима херцеговачке природе учинила је Херцеговца отпорним, тврдим, али и врло окретним. „УУ јавном животу, кад дође у други, богатији крај, Херцеговац се вјешто прогура у прве редове. Лакташ је без премца. Довитљивији је и даровитији од сусједног Бошњака, али нема оне издржљивости и солидности; у који било проблем: научни, политички, социјални, или економски, он се никад не удубљује до потребне мјере. Такав је Херцеговац данас, а ваљда је такав био и раније. Само тако можемо разумјети да се онолико велик број Херцеговаца истакао у јавном раду за непуних 400 година турске владавине, али и да Херцеговина није дала онаквих државничких, пјесничких, и научењачких капацитета као Босна. И Херцеговина је дала државника, али не и Мехмед-пашу Соколовића; родољуба, али не као што је Змај од Босне; пјесника, али не Мухамеда Неркесију; учењака, али не и Хасана Кафи Прушчака.

Политичку повијест Херцеговине турскога перијода обрадио је Сафветбег Башагић у »Краткој упути у прошлост Босне и Херцеговине (1463 до 1850)«. а повијест књижевности у књизи »Бошњаци и Херцеговци у исламској књижевности«. У изванредним издањима Матице Хрватске (за годину 1981) изишла је његова књига »Знаменити Хрвати Бошњаци и Херцеговци у Турској Царевини«, те је у том биографском лексикону споменуто 108 Херцеговаца, који су се мањим или већим радовима или службама истакли у Турској Царевини. Пишући ове књиге, Башагић је био свјестан да не даје савршена и потпуна дјела, јер је он први ископао велик број ових историјских лица из архива, па их је и накнадно изналазио; а и његови малобројни књижевни насљедници труде се да скину вео с овога слабо проученога перијода наше прошлости. У данашњој Херцеговини било је седам капетанија: у Мостару, Стоцу, Почитељу, Хутову, Љубушком, Требињу, и Кључу (код Гацка). Капетани су били војна и управна власт свога подручја, па макар да је то звање било насљедно, махом су то биле истакнуте управне личности. Башагић ријетко којега спомиње. Сам Мостар је имао 36 џамија, којима су завјештачи (хаир-сахибије, ктитори) скоро од реда домаћи људи, па и њих ријетко спомиње. Они који су наставили и који буду наставили Башагићев повјесни рад, мораће истра-

255