Nova Evropa

Културни и политички рад херцеговачких фрањеваца,

Култура свих европских народа уско је везана за цркве и самостане. У рано доба Средњега Вијека, иза велике сеобе народа, готово су једино свећеници и редовници били писмени. Они су и држали школе за свећенички подмладак; а касније долазе у те школе и дјеца високога племства. Уколико се старокласична просвјета одржала у Средњем Вијеку, заслуга је Цркве и манастира. Такве су тада биле прилике свугдје па и код нас.

Култура јужних Словена почиње са радом браће Ћирила и Методија, који нам дадоше писмо, прве књиге, и књижевни језик. И дјела из градитељства, кипарства, и сликарства, велике умјетничке вриједности, налазе се опет већином по нашим црквама и манастирима. Сав душевни живот Срба развија се једино по манастирима, готово све до конца 18. стољећа; тако исто и код Хрвата у Босни и Херцеговини, све до под крај 19. вијека. А и данас су фрањевачки манастири у овим земљама понајачи културни фактор. Овдје ћу, стога,

укратко приказати културни и политички рад херцеговачких фрањеваца.

Босанско-херцеговачки фрањевци имали су заједничку провинцију од свога доласка у ове земље, која се коначно формирала године 1523, па све до године 1844, кад се Херцеговци одијелише од Босне.

Први се самостани у Херцеговини спомињу у Мостару, Љубушком, и Коњицу. Др. фра Д. Мандић објелоданио је документе (у »Асја Фгапсјасапа Нетсебоутпае« — 1. Мостар, 1934) из којих сигурно сазнајемо, да је самостан у Мостару постојао прије доласка Турака; а у најновијој радњи (»Оснутак фрањевачкога самостана и богословије у Мостару«) доводи он оснивање мостарског и љубушког самостана у везу с молбом Херцега Стјепана Алфонзу [ Арагонском, који је владао у Напуљу (1442—1458), којега моли да му пошаље неколико фрањеваца који би народ утврдили у правој вјери. Алфонзо их је и послао, и ми налазимо самостане у Мостару и Љубушком концем 15. стољећа. Мостарски је самостан брзо дошао до већег угледа: он је срећно претурио прву инвазију Турака, јер шаље свог посебног посланика у Цариград (1538) по ферман којим би Султан ослободио самостан од царине за увоз робе из Италије преко Макарске, за потребе браће; и ферман и пут стајали су лијепих новаца. То нам каже, да је самостан имао великих добротвора и да су његове економске прилике биле добре, као што се и види да је

259