Nova Evropa

Поткрај турске владе истакао се муфтија Мустафа-ефендија Карабег, мудерис (професор) и писац теолошко-правних дјела, који је написао и једно историјско дјелце „Неретва“.

Међу пјесницима, који су пјевали на источним језицима; турском, арапском, и перзијском, на првом мјесту ћемо споменути Дервиш-пашу Мостарца, који је обнашао и многе велике части у државној служби, па је био и босанским намјесником. Саградио је џамију и основао књижницу у Мостару, а спјевао и велик број пјесама, по којима га познаваоци источних језика високо цијене.

Февзи Благајац (шејх) је пјевао на перзијском језику, ну Мостару предавао мистичко дјело „Месневију“ од Мевлана Џалалудина. Написао је на перзијском језику „Булбулистан“" (ово је дјело обрадио, као докторску дисертацију, недавно умрли Миливој Мирза Малић, и издао га у Паризу 1935). Умро је 1747.

Хабиба је кћи Али-паше Ризванбеговића, која је као дијете од пет година, након Алипашине смрти, протјерана с осталом његовом породицом у Малу Азију. Стекла је велику наобразбу и пјевала је на турском језику пјесме које турски књижевни историци цијене, Умрла је 1890 у Цариграду.

Хикмет је пјесничко име Ариф-бега Ризванбеговића, унука Алипашина. Родио се у Мостару 1839, а умро је 19. маја 1903 у Цариграду. Он је задњи турски класик. Неке његове пјесме превео је Башагић на хрватски. Његов карактер као суца, који се није хтио покоравати ни царским наредбама да суди мимо право, најбоље карактеришу ови стихови који у Башагићеву пријеводу гласе:

Ако хоћеш дићи се високо

На једноме становишту буди

И ту стани попут чврсте стијене ! Знај да није обичај код људи Мијењати своје увјерење!

Баци поглед на небеса плава,

Па ћеш видјет, звијезде преходнице Никакова свијетла не дају,

Док свемиром звијезде стајачице Благородно свјетло просипају.

Низатшат је пјесничко име Хусејна Чатрње, родом из Мостара, који је живио у другој половини ХУП вијека. Спјевао је једну рефлексивну пјесму од, 20 дистиха, о неком пехливану који је 1669 дошао био у Мостар и пребацио коноп преко Неретве с једне куле на другу, крај Старога Моста, и преко конопа прешао са својих дванаест ученика.

Kudsi је такођер Мостарац, о чијем животу не знамо такођер ништа потање, а постоји једна његова посланица на турском језику, пуна духовитости, из које се може лијепо видјети јавни живот у Мостару у првој

половини ХУШ вијека. | Алија Наметак.

258

O PRA