Nova Evropa

osnivanje Slavenosrpskog Carstva! Uskoro zatim, Drobnjaci, posle uzaludnih molba Petru 1 da se pridruži Karadjordju, ne mogu-srcu odoleti nego se iz solidarnosti dižu oni sami. Kad se, 60-ih godina, Hercegovcima učinilo da bi njihov Luka Vukalović mogao pristati na separatne pregovore s Turcima, nevezujući se za Crnu Goru, oni su ga istisnuli iz svoje zemlje, Godine 1875, hercegovački seljaci, mimo savete sa Cetinja, dižu ustanak, opet ne agrarni nego nacijonalni, koji će uskoro, silom prilika, obuhvatiti i Bosnu i odavle srpske kneževine, Godine 1882, Stojan Kovačević — nasuprot izričnim porukama sa Cetinja i dok beogradska Vlada nije htela ni da čuje za rat, ipak ima ludu smelost da izazove rat protiv jedne moderne carevine, ·

Pre i posle, Hercegovina je imala nagon za širokim inicijativama i gledanjem nekud nadaleko. Fra Grga Martić peva srpske osvetnike, fra Didak Buntić razvija neobičnu inicijativu za poučavanje analfabet4. Čedo Milić zasniva danas u sokolstvu — opet pre ikoš drugog — jedan misijonarski pokret seoskog prosvećivanja. Bosansko-hercegovačko sokolstvo počelo je iz hercegovačke Foče, a istoričari (Vladimir Ćorović) ističu ceo jedan niz kulturnih pokreta koji su se od sve Bosne i Hercegovine najpre javili u Mostaru. U tome Mostaru nikla je ona idealistična književnost Šantića, Dučića, i Ćorovića, neposredno iza trgovačke tezge, jer su tamo, u ono vreme, trgovci strastveno pratili književnost. Karakteristično je, da Hercegovina nije dala znatnog književnika realiste. Mostar nije bio samo kod pravoslavnih grad inicijative za svu Bosnu i Hercegovinu, nego takodjer i kod musliman4 i katolika, Da spomenem samo Osmana Djikića, pesnika i organizatora, te Milićevića i Šimića. Prvi narodni listovi i časopisi javili su se tu,

Ko je u borbi protiv Austro-Ugarske bio radikalniji nego krug oko mostarskog »Naroda« i krajišničke »Otadžbin e«: ispitivači naselja našli su da je velik deo i krajišničkog stanovništva poreklom iz Hercegovine! Najširu akciju Bosne i Hercegovine, sarajevsku »Prosvetu«, zamislili su i pokrenuli Bosanci i Hercegovci zajedno; ali je zatim njena duša bio Hercegovac Vasilj Grdjić. On je prosto uživao u tome da se program »Prosvete« sve više proširuje; on je tip onih zemljaka iz Čikaga i Bjuta što ulaze u najteže i najopasnije rabote da kopaju rudu i kuju gvoždje, ali sa tim smislom za rad ujedinjuju krajnji patrijotski polet,

Kad su se usled »bombaške alere« odnosi izmedju dve srpske države opasno zategli, umešao se krug Narodovaca da brani srpsku zajednicu. U emigraciji i Jugoslovenskom Odboru, taj krug se toliko založio za Jugoslovenstvo, da mu se to u našoj posleratnoj reakciji grdno osvetilo.

200