Nova Evropa

Hajdučka tradicija drugi je isto tako jak činilac, Hajdučko četovanje nije prestajalo od propasti poslednjih srpskih država do poslednjih ratova s Turcima, u planinskim vencima od Boke Kotorske, od kule Baja Pivljanina, do Somine i manastira Morače, i dalje tamo do bosanskih planina. Kad je nestalo slobodnih naših državic4, iskra slobode prividjala se tu ı tamo u nepristupnim i sklonitim visijama, u prepadima ih letećih četa. Otresit čovek osećao je u Hercegovini, u najcrnjim danima ropstva, tu planinu kao jedino slobodno i osvetno pribežište ako ga pritera teška nepravda, Turska vlast bila je u masivu durmitorskom, naprimer, valjda lakša nego igde, bez kolonizacije islamskog življa, U Hercegovini stoga nije nikad bilo ni onakog agrarno8 pritiska kao u ravnoj Bosni i Srbiji, Otuda i potiče ona činjenica, da su ljuti bosanski krajišnici uvek više naglašavali рофгеђи абгагпобв oslobodjenja, dok su Hercegovci uvek stavljali u prvi red političko oslobodjenje, pa su naprimer i Nevesinjska buna (1875) i radnički štrajk u Mostaru (1906) odmah dobili čisto političko obeležje, — Sastavljene od ljudi iz raznih oblasti, i dejstvujući čas ovde čas onde, hajdučke čete već su i usled ta dva momenta raznosile svest o širem a ne lokalnom interesu. A svojim sve novim avanturama, svojim smelim podvizima i nenadnim uspesima, one su bile nepresušan izvor za junačku poeziju, — one su Je snažno osvežavale i raspirivale, da se ne ugasi u dugim stolećima ropstva, |

Ne treba da duljimo o tome, koliko je jJunačka poezija,

ovde, gde je dočekala svoje klasično savršenstvo, sama po sebi, uticala nesamo na snagu ne8o i na širinu narodne svesti, _ ___U vezi s gornjom tradicijom stoji i urodjeni demokhratizam Hercegovca. Surevnjiva· medjusobna utakmica, »agon«, daleko je manje razvijena nego u Crnoj Gori, ali ipak toliko da se slabo priznaju domaći autoriteti, naročito politički. Središte demokratskog otpora protiv samovlasti Kralja Nikole, kao i središte pansrpskoš pokreta u Crnoj Gori, bio je hercegovački grad Nikšić, živahan i danas po inicijativi javne i književne reči.

Istoričari će pokazati više tipičnih primer4, kako su hercedovački prvaci povlačili svoje linije nadaleko, Godine 1597 sretamo, u opštoj buni na kojoj su radili, poklisare hercegovačkog Vladike na putu u Vatikan: tražeći pomoć za opštu vojnu, oni svoju užu, versku stvar, stavljaju u službu šire, nacijonalne zajednice, Na dulje linije naših američkih putnik4 potsećaju me oni hercegovački Miloradovići, Vladisavljevići, i njima slični, koji od nevolje sele iz rodnog kraja i zauzimaju važne državne položaje u dalekom svetu, Godine 1803, kad oprezni srbijanski seljaci spremaju jedan ustanak protiv dahija kao sultanovih

odmetnika, a ne opšti protiv sultana, — koga vidimo da izlaže našu stvar u dalekom Petrogradu? —: jednog hercegovačkog igumana, Gagovića, koji Caru predlaže — ništa manje nego

199