Nova Evropa

»Tan«), još je svršetkom jula, dakle odmah pošto je izbila kriza u Španiji, naglašavala, da Francuska mora ostati neutralna u borbi izmedju »dvaju misticizama našeg veka, misticizma autoriTativne države ı misticizma demokratije«. U stvari, to je mišljenje prevladjivalo, te i profesor Ferero, u članku koji smo naprijed citirali, tvrdi, da je »Španska Vlada, protivu koje se pobunio jedan dio vojske, legitimna vlada zato što je ona demokratska vlada, zasnovana na načelu suverenosti naroda, i zato što nju podržava jedan legitimni parlamenat, koji ima pravo da kaže za sebe da predstavlja volju naroda«. Po tom mišljenju, ne) demokratski parlamenti nisu leditimni, i zato je, poredjeno sa | stanjem Evrope prije sto 8odin4, »sadašnje stanje mnogo ozbilj| nije, jer je bolest nelegitimnosti zahvatila polovinu Evrope i ne postoji više nijedna čvrsta vlast«e...

Ali, argumentu da je legitimna jedino Jedna demokratska

vlada, može teorija autoritativne države lako da suprotstavi isto tako načelne argumente koji bi »dokazali«, da je legitimna jedino fašistička, t. J. autoritativna država. Dakle, to ne rješava problem stava evropskih vlasti prema gradjanskom ratu u Španiji; štaviše, ovakovo gledanje na stvari daje unutarnje-političkim borbama jedne države medjunarodni karakter sukoba izmedju demokratskog shvatanja jednih država s antidemokratskim shvatanjem drugih. Jedino može opće načelo zakonitosti i poštivanje tog načela da sjedini na jednoj platformi sve države u zajedničkom stavu naspram španskog gradjanskog rata, jer ono je jedina spona, Jedina zajednička crta, izmedju evropskih država. Može da postoji indiferentnost spram demokratije, štaviše i opozicija protiv nje, a da se time ipak ne ruše osnovi države kao pravne države; ali ne može biti indiferentnosti spram načela zakonitosti, pa sljedstveno ne bi smjelo da bude ni neutralnosti ondje Sdje se radi o poštivanju obaveza prema kojoj zakonitoj , vladi, bila ona demokratska ili autoritativna. Pojedine države ne | mogu se, odnosno ne bi se smjele, oglasiti nezainteresovanima | ustankom protivu neke zakonite vlade, jer Je to postupak koji je \u svakoj od tih država protuzakonit i kažnjiv; već sama ta okolnost, da je svaka od tih država takav poslupak kod sebe oglasila zločinačkim, dokazuje da ona spram njega nije indiferentna i da to i ne smije da bude, Time što je, unatoč toga, zauzet stav neutralnosti spram gradjanskog rata u Španiji, L j. stav nepodupiranja legitimne vlade, došlo se do #оба, да је pobedom načela nemešanja poraženo načelo zakonitosti — sve da u Španiji pobijedi i leditimna vlada! To je i razlog, zašto ni općenito prihvatanje francusko-britanskogs predloga o nemešanju ne smije okončati diskusiju o osnovanosti neutralnosti: ona mora da potraje i onda kad ne bude političke aktuelnosti: i tek onda će se i pojaviti problem u svem svojem značaju: načelo zaKkonitostli, ili je apsolutno, ili gla nema.

326