Nova Evropa

Императорска Балетна Школа, која се испрва налазила у

царској Зимској Палачи. Све до пред Револуцију у Русији

су постојале двије комплетне стручне казалишно-балетне школе, у Петрограду и у Москви; биле су државне, и обуку су имале осмогодишњу. Али је много било и приватних школа. Сталне балетне трупе имале су само два царска казалишта: Маријинско у Петрограду, и »Бољшој Театар« у Москви, који су уједно давали сталне и систематски приређене недјељне балетне представе. Приватна казалишта (којих је било приближно 95% од цјелокупног броја казалишта) имала су већином мале балетне трупе, које су углавном наступале у операма.

Код кољевке руског балета стајали су, како рекосмо, већином странци: они су сачињавали добар дио умјетничког кадра, а и репертоар је био претежно стран. Руски балет узео је са стране оно што је било најбоље и што му је било потребно на почетку његова рада; али је постепено изашао на свој самостални пут, ступивши у најтјешњу везу са нацијоналним изворима, тако да је коначно створио своју балетну умјетност, која се одликује свим карактеристичним цртама руског нацијоналног стваралачког духа. Један од главних стварача овога балета и најистакнутији његов радник био је Марије Петипа. Рођен Француз, он је припадао фамилији професијоналних казалишних кореографа, а дошао је у Русију (1847) као сасвим млад човјек и остао ту на раду пуне 63 године. Био је зачетник читаве казалишне династије, која све до наших дана заузима прва мјеста на руској балетној и драмској позорници. Његове заслуге за стварање рускога балета огромне су: он је саставио умјетничко особље свих струка и грана, створио репертоар, створио нову плесну технику, те развио и учврстио класицизам у балету. Пошто је ударио темеље, без којих се не даје замислити сјајни развитак руског балета, он је одњеговао ученике, који су скоро сви постали истакнути радници рускога балета у току неколико деценија, те од којих неки заузимају водећа мјеста и у свјетској балетној умјетности, било у својству изводиоца, режисера, или педагога. Свакако Марије Петипа, умјетнички потпуно русифицирани Француз, отац је савременог балета уопће, и несамо руског, будући да је он у свом раду и стварању сјединио са француском традицијом неисцрпну стваралачку снагу руског духа и руских глумаца, њихову ширину, замах, оданост умјетности, те из те синтезе створио сјајну школу руског балета.

Петипа је дошао у Русију баш у час када је романтизау свршавао своју сјајну каријеру, па се спремао да своје мјеето уступи класицизму. И Петипа је створио темељну основу за руски балетни класицизам. Романтички балет састојао се је

333