Nova Evropa

sveučilištima, bez vere, bez elana, bez pravca, a sa uverenjem, da je problem uspeha u životu sadržan u spirali olakih kombinacija, Pariz Revolucije, Pariz Mišlea, Renana, Pariz kao odraz dubokih previranja francuskog naroda, koji se stalno podmladjuje, ostao je tudj deci naših malih narod4, koja su — zajedno sa Parizom — imala da dadu suštinu Evropi našega vremena. Duhovni i politički >slavalizam« odražavao 5е, dvadeset godina, u svim centrima malih zemalja, koje su — u tome podledu — delile sudbinu Pariza i njegove političke škole, bez vodja i bez učitelja, Sudbonosan je bio taj perijod nove Evrope, a Pariz kao da ga još uvek nije dovoljno svestan, i skupa s njim kao da nisu sveđa toga svesne ni one plejade tada mladih, a danas već zrelih ljudi, koje su se pod utiscima života u Parizu vraćale svojim zemljama. Umesto veru, donosili su razočaranje, umesto principe — nenačelnost, umesto poštenja i visoke moralne vizije života — želju da se što pre, sa svim sredstvima, domognu vlasti, zlata, i uspeha, To iskustvo Pariza osetili su svi mali narodi na svom nacijonalnom i društvenom telu, pošlavito u društvenim vrhovima. Današnje preobraženje Francuske, koje predstavlja njen možda poslednji napor da se oslobodi iz Каја и Кој ји је иђасја дуадезећ оф пја Бет бамов!, tražili su svi oni koji su svesni činjenice, da se nade u Evropu mogu da polažu i ispune samo onda, ako se najpre polože i ispune nade u Francusku; jer, »iskustvo svakog pojedinog naroda u Evropi ogleda se iu iskustvu Francuske«. Francuska ima da se izgradi iznova, iz osnova; ona ima da ispravi greške rdjavo stvorenog mira i da spreči budućnost rata, koji u svakom svom obliku označava likvidaciju civilizacije Evrope i Evropejaca.

Dok se sve to izvede i iskristalizuje, sudbina malih naroda dotovo je tragična, a u svakom slučaju skopčana sa džinovskim naporima, Dva velika naroda Evrope, engleski i francuski, pod dojmom su unutarnjeg previranja i duboke intimne krize, čiji je proces uvetovan vremenskim razmakom, što ih čini neprisutnima i gotovo izgubljenima u svetu, koji od njih iščekuje sve. Za to vreme sile reakcije aktivne su i naoružane mistikom ružičastih i šarenih laži, za kojima stoji oružje, nagomilano do eksplozije za poslednjih petnaest godina, Usred te situacije treba mali narodi da stoje budni, i pred Evropom i pred sobom, da se pribiraju i snalaze, i da se preobraze u znaku zajedničkog istupa za odbranu evropskih tekovina i vrednosti, čije uništenje, pri otsustvu velikih, može da znači smak sveta.

Došao je dakle trenutak malih naroda. Baš onih narod4, za koje je jedan od njihovih najvećih proroka i zagovornik4, Gjuzepe Macini (danas zaboravljen i zanemaren u svojoj vlastitoj domovini, koja vodi džinovsku borbu protivu malih naroda], govorio, da u njima leži nesamo sudbina Italije već i sudbina Evrope i celokupne civilizacije,

320