Nova Evropa

Католичка Црква успела је да у многим државама осигура себи ингеренцију и надзор над школском наставом, барем уколико се ова односи на веронауку и на теолошке факултете и њихов наставни програм. Према пољском, немачком, и аустријском конкордату, ни вероучитељи у средњим школама ни професори на теолошким факултетима не могу предавати без дозволе црквених власти. Католички универзитет у Италији зависи од Свете Столице, без икакова мешања државних школских власти. И српски конкордат, који још данас важи на територији предратне Србије, даје католичким бискупима право да забране предавање веронауке у државним школама »неподесним вероучитељима, саопштавајући такву своју забрану Министру Просвете, којему ће у исто време предложити друго свештено лице за попуњавање дотичног места«. Одредбу о обавезности веронауке садрже и многи конкордати, с разликом да у њима није утврђен минимални број часова, као што је то случај код југословенског Конкордата. Новост у конкордатским уговорима представља и одредба југословенског Конкордата, да школски уџбеници не смеју да'садрже ништа што би могло вређати католичке ђаке, те одредба да по могућности број наставника буде у сразмери према броју ђака.

Конфесијоналне школе дозвољавају Католичкој Цркви румунски, пољски, немачки, и аустријски конкордат. Трошкове за издржавање конфесијоналних школа у Не» мачкој сноси држава, а Аустрија се обавезала да ће дати помоћ конфесијоналним школама у крајевима где нема довољан број јавних школа. Повољан преседан за Свету Столицу, при преговарању са Југословенском Владом, сачињавала је чињеница, да конфесијоналне школе у Југославији већ постоје.

Уступци Католичкој Цркви у погледу признања црквеног брака и компетенције црквених судовау брачним споровима, утврђени у југословенском Конкордату, значи максимум концесија које је Света Столица постигла послератним конкордатима. Југословенски Конкордат признаје грађанске последице црквеном браку (и мешовитом), и одређује да све оне парнице у којима се ради о брачној вези спадају под надлежност католичких црквених судова, док сва остала питања цивилних односа расправљају грађански судови. Италијански и аустријски конкордат препуштају црквеним судовима само парнице о ништавости бракова, и парнице око склопљених али неизвршених бракова (тавштп еј поп сопзитабит). Овакве парнице су веома ретке, будући да Католичка Црква не признаје развод брака. При преговарању око тог питања, југословенска дипломација налазила се пред преседанима који су јој по-

265