Nova Evropa

сао отежавали: Југословенска Влада је већ признала била ширу компетенцију у погледу брачне везе другим вероисповестима (православној и муслиманској), и конкордат између Србије и Свете Столице садржи већ исте уступке Католичкој Цркви које су унесене у југословенски Конкордат. Српски Конкордат има — аналогно југословенскоме — и одредбу, према којој католик супруг, у мешовитом браку закљученом пред католичким свештеником, има право да уговара, да деца из тог брака буду и васпитана у католичкој вероисповети.

Око питања слободног деловања удружења католичке акције, било је натезања при склапању послератних конкордата, будући да је то у вези са моралним и физичким васпитањем омладине. Разумљиво је да су ти преговори били најтежи са представницима ауторитативних режима, јер тоталитарна држава присваја себи право васпитавања омладине. С обзиром на уступке Свете Столице Италији и Немачкој, у том је погледу положај наше дипломације био олакшан. Ту треба нашу јавност упозорити на чињеницу, да је католичка акција институција новијег датума, којој је сврха да допуни, или чак надокнади, рад католичких просветних друштава, нарочито у државама где су власти ометале њихово деловање, као што је то био случај у Италији и Немачкој. Католички политичари нису одушевљени том институцијом, будући да деловање католичких организација подређује непосредно црквеној хијерархији. Овако решење овог питања, наиме с помоћу институције католичке акције, сматрали су ауторитативни режими као успех, рачунајући да ће се на тај начин смањити утицај католичких политичара-лајика на јавни живот. Југословенска дипломација се очигледно користила тим уступцима ауторитативним режимима, па је тако постигла у том погледу више него — например — Немачка. Немачки конкордат наиме дозвољава — поред искључиво верских, културних, и добротворних организација, које подлеже надзору црквених власти — и организације које служе социјалним и сталешким циљевима, док у југословенском Конкордату оваке организације нису заштићене. — Југословенска Влада резервисала је себи право оснивања удружења за физички одгој омладине, будући да ова удружења на верској основи нису дозвољена, у смислу Устава; и Конкордат садржи клаузулу, да удружења католичке акције треба да буду изван и изнад партијске политике, и да за њихову делатност сноси одговорност црквена хијерархија.

С обзиром на потпуну слободу коју уживају мањине у Југославији у погледу употребе матерњег језика уцрквинкодверонауке у школи, лако је било постићи споразум са Светом Столицом. Усвојен је принцип реципроцитета, који је први пут унесен у немачки конкордат.

266

па