Nova Evropa

drukčiji. Kad bi medju te ljude došao meko ko nije mao talijanski, oni bi o njemu govorili namerno na tom jeziku, a pritom bi ga gledali i podrugivali mu se tako bezobzirno, da nije mogao biti u sumnji io čemu se radi. Ranije sam i sim to iskusio Dio. Sasvim je prirodno, da prema takim drugovima čovek ostane zakopčan, a da ipak ne može biti miran. Bio je medju njima i jedan iršćanski socijalistički prvak, koji je Čabrinovića stalno gnjavio svojim teorijama. Čabrinović mu je samo kratko odgovarao, da je socijalist, sindikalist. Nisam dalje mnogo slušao šta govore, jer se u mojoj prisutnosti nisu ni usudjivali mnogo razgovarati; ali sam ipak opazio, da je Čabrinović vrlo rezervisan.

Na dva ili tri meseca po svom dolasku u štampariju »Hdinost«, Čabrinović mi se javi sa molbom, da mu pomognem da ga prime u Soko. Tada sam bio starešina tršćanskog Sokola i tršćanske 50kolske Župe. Budući da sam slušao da je socijalist, začudio sam se nemalo njegovoj želji, iako to misam pred njim pokazivao, nego sam ga samo zapitao: »Čulo sam, da ste socijalist. Socijalisti su, po svom programu, internacijonalni; a Soko treba da bude nacijomalan. Kako se to slaže?« Nato mi on odvrati da, iako je socijalist, ujedno je i svestan nacijonalist. Meni to, prema medjusobnim odnosima u kojima smo bili tada mi Sokoli i socijalisti, nije bilo baš razumljivo. Ali, budući da sam u njegovu pogledu i u celom držanju i izražavanju već odavna zapazio bio onaj nemir i neustaljenost, nisam ga hteo dalje ispitivali, nego sam mu rekao da dodje u vežbaonicu, pa ću ga ja odmah prijaviti odboru za prijem u članstvo. I došao je. Tek tada sam imao prave prilike posmatrati ga izbliže. Za mene je — kao što već rekoh — imao nešto na sebi što mi nije bilo jamo, pa što me je baš radi toga zanimalo; a i tako sam svakog svog pitomca u vežbaonici neopaženo sa svih strana promatrao.

Kad sam. Čabrinovića video prvi put svučena u sokolskom stroju, bilo je očigledno koliko se razlikuje od ostalih. Bio je telesno slab, u punom smislu te reći. Pravio je utisak veoma napaćena mladića. Imao je uska i povišena ramena, uvučena prsa, rebra su mu virila ispod kože, a mišice su bile labave i njihov obim neobično malen; koža mu pak bila je takve boje kao da je nikad nije dodirnuo sunčev zrak ili ošinuo laki vetrić. Predao sam ga бСетоvodji, upozorivši ga da se stara o njemu i da pazi na druge da ne bi učinili kakvu neumesnu opasku na račun Čabrinovićeve telesne slabosti, iako sam mmao, da je moja momčad dobra i disci-

55