Nova Evropa

цркве, прекривањем ступова орнаментима, који су дјеловали као кулисе из какве опере, бојадисањем сводова и лукова, и покривањем стропа тамним ултрамарином по коме су као у дјечјим сликовницама пловиле звијезде, те топли и интимни Божји Храм на силу претворити у карикатуру готске катедрале. Болеова псеудоготска манија смањила је простор несамо орнаменталним сликаријама, него и шареним готским прозорима, по рецепту »потребе стварања мистике«, и знатним повећањем кора, који је захватио дубоко у цркву, тако да је дјеловао сићушно, загушљиво, тешко и тмурно, а два реда псеудо-готских тамних дрвених клупа одузели су га баш толико колико неки уклоњени олтари. Сводови и лукови висјељи су над вјерницима као тмасти облаци пред олују, дебели и масивни ступови изгледали су као да су од шарена платна или папира и да неће моћи поднијети терет који носе, а немирни зидови са шареним орнаментима дјеловали су као паравани који се могу помицати. Садањи обновитељи покушали су да скину осликану жбуку, којом су били облијепљени главни ступови, и тад се показао испод жбуке лијепи клесани бизечки и врапчански камен. Исто се то открило и код пиластара који носе лукове, и сад је било јасно да треба скинути сву бојадисану жбуку како би архитектура цркве дошла до правог изражаја. Кад је то заиста учињено, добила је црква опет свој изглед старинске и симпатичне тотизиране романске базилике; простор је одмах почео изгледати већи, очишћени ступови и пиластри с луковима као да су дигли оводове више према небу. Досљедно томе, очишћени су и зидови и оплочени истим каменом од кога су ступови и пиластри, а све друго настојало се неутрализирати и подредити тој једноставној и као кристал чистој старој архитектури, која је сад ускрснула из мртвих. Најтеже је било ољуштити ултрамарин са стропа, јер је по свој прилици био превучен по још мокрој жбуци, али се и за то нашло идеално ријешење позлатом правим златом, која несамо да је трајан и отмјен материјал, него ће дефинитивно прекрити доњи слој боје да се више никад не појави и не пробије скроз; а осим тога даје илузију повећања простора и висине цркве. Клупе су макнуте из средине цркве и постављене сасвим уза зид, па са свим тим црква Св. Марка изгледа изнутра готово два пута тако велика како се прије чинила да јесте. За кор је, у том сразмјерно маленом простору, било врло тешко наћи добро рјешење, па ни садашње није најидеалније и не задовољава сасвим. Готске оргуље, постављене у оквир и на конструкцију тамног неутралног дрвета,

66