Nova Evropa

и т. д.: а Вилдерова »Нова Ријеч« све то прихваћа и понавља у својим подлисцима и чланцима, узимајући очигледно у заштиту »групу незадовољника« против »трупе око г. Мештровића«, само што Г. Вилдер каже, да се »редакција не идентификује са стандвиштем једне скупине«, те даје речи»противној страни«. Али — »противне стране« нема, јер »група Мештровић« не

постоји, и није ни постојала, управо од времена када су — пре тридесетак година —- млади уметници, са Мештровићем на челу,

"створили били удружење »Медулић«. Напротив, од Рата наовамо, Мештровић не жели да припада икаквој групи, већ настоји — укољико доспева да узме учешћа у јавним установама и акцијама да подупре шире кругове својих другова, односно покрете колективне сарадње у корист уметности и уметника. У тим покретима и установама, Мештровић игра — наравно — улогу која му при. пада, и која му се једнодушно нуди, те његова снажна личност чини можда утисак на оне који нису у близини, или који се — из својих разлога и интереса — клоне оваких заједничких акција. да око њега постоји нека »група«, неки »главни актери« који уводе наш ликовни живот«, те чија имена, увек иста, »избацује коло нашег ликовног живота«. У ствари, то су халуцинације »непосвећених« у »кругове око Мештровића«, док изблиза тих »кру"това« нема, па ни »Мештровић и другови« не сачињавају никакву »противну страну«. »Хрватско Друштво Умјетности« — које је већ годинама средиште »дјелатности која засијеца у све културне ликовне установе у Затребу«, те чијим су радом и заслугом углавном постали и Модерна Галерија и Дом Ликовне Уметности, — н није удружење уметника, већ друштво при јатеља уметности, у којем је сваки члан »актер«, а »главни актери« су — као у сваком друштву — они који у њему највише раде, те који дају и другима највише подстрека на рад. У томе Друштву Мештровић узима учешћа као пријатељ уметности, па чланови Друштва и Управног Одбора — који су срећни да је међу њима — најбоље знају шта га стаје (и морално и материјално) то пријатељство за уметност и за уметнике. Може се разумети, да поједини уметници — из било каквих личних и мутних разлога подитну руку и глас и противу Друштва Уметности и противу Мештровића, — песници и уметници су одувек били »чудна че дад« и велики индивидуалисти, па им се — због њихова талента (а и због тешког материјалног положаја у којем се често, особито

у ове наше материјалистичке дане, налазе) — мора многошта