Nova Evropa

»U sredini umerenosti u akuratnosti« (1874—77) posvećeni su činovništvu. »Taškencić, dakle azijati, jesu čimovmici plemićskog porekla, kojima Saltikov prebacuje nespremnost, nedostatak obrazovanja, lenost, lakomost, lakoummost, opskurantizam., i samovolju. Docnije reforme Aleksandra II stvorile su novu vrstu činovnika iz ljudi neprivilegisanih staležš, takozvame »тагпостсе«; oni, po Saltikovu, misle samo na svoju egzistenciju i službu, nemajući ni individualnosti ni ubedjenja ni moralnih načel4, sem ljubavi prema svojoj porodici, povijajući se pred svakim zahtevom pretpostavljenih, samo da ne izgube komad kruha.

Primivši od države pare za zemlje koje su im oduzete pri oslobodjenju seljaka, provincijsko plemstvo iz svih krajeva Rusije mavalilo je u Petrograd; nastalo je doba ludog rasipanja novca i neveštog traženja lakog uposlenja za sebe a unosnog za svoj kapital. Aferiste najgore vrste iskorišćavaju situaciju. Razvija se nezdrava groznica gradjenja želemica sa puno svakojakih zloupotreba. Medjutim se u provinciji radja nova sila —: parazitni kapital; skorojevići, iz bivših robova, pridošli Nemci i Jevreji, dovršavaju rujiniranje plemstva, koje se nije snašlo u novim prilikama, uništavaju njegov uticaj, stavljaju sebi u službu Crkvu i administraciju, čak i najvišu, i isisavaju ekonomski seljaka mnogo gore nego što su to činili spahije za vreme robovanja. Pojave ove vrste Saltikov prikazuje u »>Dnevniku provincijala u Petrogradu« (1872—73) 1 па »Рођтопашетп im besedama« (1872—738), te u »Utočište Monrepo« (187—7) i »Kulturnim ljudima« (1876). A kad je reakcija zahvatila i visoke peirogradske krugove, Saltikov je mapisao: »Za čitavu goА1пи« (1879), »аутешешти 1411и« (1877—83), »Разта tetici« (1881—82), i »Šarena pismać (1884—86), slikajući teror vlade Aleksandra III, izazvan umorstvomi njegova Oca, i paniku koja je nastala bila u Tiberalnim krugovima i u široj javnosti. Veran sledbenik ruske naturalističke škole, Saltikov то “о Ба svojim delima samo negativne pojave ruskog Života, uz to u najcrnjoj boji, često sa fantastičnim preuveličavanjem. Na prebacivanja, da ne prikazuje mišta pozitivno, om se pravda time, da pozitivno i ne postoji: ako zaista — veli on —, kako kažu, ima i Pravednih, njihova pravda ne vredi ništa, kad oni mogu da žive i uspevaju u sredini zla i nepravde!...

280

O USR NA