Nova Evropa

izjave o Zapadnoj Evropi, koje svakako nisu uvek objektivne i pravične, najbolje objašnjavaju strancu mentalitet i način pisanja ovog ruskog satiričara, te pokazuju kako se imaju primati i njegova avedočanstva o Rusiji, u kojima su neki skloni da vide pravu stvarnost.

U umetničkom pogledu, dela izazvana aktuelnim pitanjima vruće sadašnjice nisu najbolja dela Saltikova. Njegova stalna grozničava uzbudjenost, strasnost njegove mržnje, očigledan hiperbolizam i intenzivnost crnih boja u prikazivanju megativnih pojava, zamaraju čitaoca; taj smeh kroz škrgut zubi oduzima mu želju da se smeje, uprkos sve sile i veštine kojima autor pogadja predmet svoje satire. Mnogo je weća estetska vrednost onih dela u kojima Saltikova, od dogadjaji koje slika, odvaja dug niz godina, il gde apstrahira zlo od realnog života i premosi ga u oblast fantastične bajke. Ukoliko se više smanjuje neposredna zainteresovanost i OgOTčenje društvenog radnika, utoliko jače ispoljava se veština umetnika: oštri sarkazam često prelazi u finu i duhovitu ironiju. Ovamo spada »Istorija jedmoga grada (1869—70) ; тај је grad »Glupov«, dakle grad glupaka, a njegova istorija je niz dogadjaja posve fantastičnih, besmislenih do idijotizma, ali baš zbog ie besmislenosti i fantastičnosti vrlo veselih i neobično smešnih. Mnogi gledaju u ovom delu Saltikova satiričnu istoriju Rusije. U stvari omo predstavlja pre idealnu sliku |ju dske povesti — u kojoj glavnu ulogu igraju lakomost, nasilje, ivrdoglavost i ludost moćnih, glupost i poslušna strpljivost slabih, — ispunjenu neverovalnom famtastikom i duhovitom iako donekle gorkom ironijom. Svakako se ono, po tvrdjenju Turgenjeva, može uporediti sa najboljim stranicama iz Svifta.

Režim Aleksandra III gotovo je oduzeo Saltikovu mogućnost da uopšte diskutuje socijalne teme; stoga je on došao ma misao, da svoje ideje prikriva velom alegorije, čiju je formu pozajmio iz životinjskog eposa. Tako su se pojavile njegove »Bajke«: nepravde i nevolje ljudskog društva on je preneo m svet riba, ptica, zverova: mesto gubernatori, тата, advokat, intendantskih i drugih činovnik4, policajaca, seljak4, zauzeli su: orlovi, lavovi, štuke, vukovi, kragujevi, ježevi, zečevi, vrane, psi ovce... Oštrinu sarkazma zamenila je laka, gracijoma, duhovita šala. U takovu ruhu, ni najbuntovnije ideje nisu izgledale cenzuri opasne. Neke

282